Стратегија одрживог развоја Србије усваја се у периоду у којем Република Србија спроводи или усваја различите стратешке документе и/или акционе планове развоја - како оне који имају мултисекторски карактер, тако и различите секторске развојне документе.
Стратегија одрживог развоја Србије полази од реформских циљева дефинисаних у стратешким документима које је донела Влада Републике Србије. Стратегија је у потпуности усклађена са принципима и циљевима који су усвојени у Националној стратегији Србије за приступање Србије и Црне Горе Европској Унији, Стратегији за смањење сиромаштва, Стратегији привредног развоја Републике Србије 2006–2012. и Нацрту Националног програма заштите животне средине.
Национална стратегија Србије за приступање Србије и Црне Горе Европској Унији (усвојена 2005. године), један је од стратешких докумената који опредељује целокупну државну политику у наредном периоду и веома је значајна за политику одрживог развоја. Стратегија за смањење сиромаштва (усвојена 2003. године) представља средњорочни развојни оквир усмерен на смањење кључних облика сиромаштва и садржи анализу узрока, карактеристика и профила сиромаштва у Србији, као и главне стратешке смернице за друштвени развој и смањење броја сиромашних у наредним годинама. Активности предвиђене Стратегијом за смањење сиромаштва усмерене су ка привредном развоју и расту, спречавању појаве новог сиромаштва услед реструктурирања привреде и на бригу о традиционално сиромашним групама. Национална стратегија привредног развоја Републике Србије 2006–2012. (усвојена 2006. године) дефинише основне развојне приоритете Србије и начине њиховог остваривања базирајући решења на ефикасној тржишној привреди и повећању конкурентности. Нацрт Националног програма заштите животне средине (налази се у процедури усвајања) представља основни стратешки документ заштите животне средине у Србији, којим су дефинисани општи циљеви политике заштите животне средине, као и краткорочни (2007-2011.), континуирани (2007–2016.) и средњорочни (2012-2016.) циљеви и инструменти за достизање постављених циљева.
Стратегија одрживог развоја усклађена је и са постојећим секторским стратегијама:
- Национална стратегија запошљавања;
- Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015.;
- Стратегија развоја пољопривреде Србије;
- Стратегија развоја туризма;
- Стратегија подстицања и развоја страних улагања;
- Национална стратегија за решавање проблема избеглих, прогнаних и интерно расељених лица;
- Стратегија реформе државне управе;
- Стратегија развоја социјалне заштите;
- Национална стратегија за борбу против корупције;
- Стратегија локалног одрживог развоја;
- Стратегија малих и средњих предузећа и предузетништва;
- Стратегија реформе система здравствене заштите - Боље здравље за све у III миленијуму;
- Стратегија развоја шумарства;
- Водопривредна основа Србије 2002-2012.;
- Национална стратегија управљања отпадом;
- Национални план акције за децу;
- Национална стратегија за борбу против HIV/AIDS;
- Стратегија за интеграцију и давање нових овлашћења Ромима;
- Стратегија развоја стручног образовања;
- Стратегија развоја образовања одраслих;
- Стратегија регионалног развоја и Акциони план.
1 коментар:
Kada već nabrojaste sve usvojene strategije mogli ste da barem u prilogu napravite njihovu rekapitulaciju i da pokažete kako su povezane sa ovim dokumentom. Predlažem da napravite matricu povezanosti gde će se za svaku usvojenu strategiju navesti strateški cilj (može i prepoznati prioritet) i veza sa formulisanim ciljevima iz ovog dokumenta. Iz formulacija u ovom odeljku ne vidi se rečena povezanost već se samo konstatuje, odnosno treba da verujemo na reč.
Takođe bi bilo potrebno napraviti stablo ciljeva iz svih posmatranih strategija da bi se videla njihova međusobna povezanost.
Takođe se ne vidi neophodan stepen adaptacije/prilagođenja već usvojenih strategija sa Strategijom održivog razvoja koja, koliko vidim, ima ambiciju da bude krovna.
Iz dokumenta je teško zaključiti kakva je uslovljenost/povezanost ciljeva, odnosno teško je identifikovati ciljeve jer se uočava visok stepen nekonzistentnosti u formulacijama. Poseban slučaj su formulacije ciljeva koje ne uvažavaju dobru praksu u njihovoj formulaciji u stručnoj literaturi - pravilo SMART.
Постави коментар