8.10. Заштита интелектуалне својине и одрживи развој

Интелектуална својина је једна од кључних претпоставки развоја привреде засноване на знању. То је скуп правних прописа који некоме дају овлашћења да на неком објективном располагању стекне субјективно право, које обухвата индустријску својину и ауторско право. Земље које нису законски и практично заштитиле интелектуалну својину не могу рачунати, не само на прикључење ЕУ већ и на практично коришћење и продуктивност интелектуалног капитала који данас обухвата широки спектар заштићених елемената као што су: књижевна, уметничка и научна дела, тумачења и извођења уметника, фонограме и радиодифузне емисије, проналаске из свих области људске делатности, фабричке, трговачке и услужне жигове, као и трговачка имена и трговачке ознаке, заштиту против нелојалне конкуренције итд.

Стање интелектуалне сојине у Србији данас веома је неповољно. Иако је усвојен Закон о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине, његова примена касни, а степен обучености и опремљености органа задужених за његово спровођење далеко је од задовољавајућег. Главни проблем је недостатак разумевања, односно непознавања теоријских и практичних консеквенци интелектуалне својине. Код лица која крше туђа права интелектуалне својине, наиме, преовлађује уверење да је крађа или злоупотреба туђих права интелектуалне својине и није крађа, односно да је морално знатно прихватљивија него угрожавање класичних својинских права.

Када је у питању заштита и валоризација интелектуалне својине Србије данас мора да следи три суштинска циља:

§ добра и са међународним инструментима усаглашена правна регулатива;

§ ефикасни механизми за примену такве регулативе;

§ стално праћење економских, технолошких и друштвених трансформација, које би могле захтевати прилагођавање или допуну постојећег правног оквира.

У том смислу заштита интелектуалне својине треба да омогући и низ специфичних економских ефеката као што су: подстицање, обезбеђење, и заштита страних инвестиција, кроз предвидљив, ефикасан и транспарентан систем заштите права интелектуалне својине; омогућавање домаћим привредним субјектима да остваре легалну предност над конкуренцијом путем ефикасне заштите својих права интелектуалне својине. Пропратни ефекат би био тржишна експанзија домаћих привредних субјеката без значајних финансијских улагања. То би значило привлачење додатног капитала за развој и тржишну експанзију домаћих предузећа које имају значајан капитал у правима интелектуалне својине, као и повећан бонитет, односно укупна тржишна вредност предузећа.

Кључне стратешке мере које Србија данас треба да предузме у циљу заштите интелектуалног капитала су следеће:

• § активности усвајања националне стратегије за заштиту интелектуалне својине, оснивање Одбора за интелектуалну својину у оквиру Скупштине Србије, или њено давање у надлежност неком већ постојећем одбору;
• § обезбеђење мера унапређења интелектуалне својине ради учлањења земље у Европску унију, Светску трговинску организацију, Европску патентну организацију;
• § развој програма континуиране едукације запослених у државним органима који су задужени за примену законских прописа у области интелектуалне својине;
• § реализација дугорочног медијског плана, којим би се привредним субјектима, проналазачима и најширој јавности, представиле бројне и дугорочне предности које се могу стећи правилном заштитом и валоризацијом интелектуалне својине.