Посебан изазов у развоју економије засноване на знању представља стварање услова у којима савремене информационо комуникационе технологије (ИКТ) омогућавају стицање, стварање, ширење и коришћење информација и знања. Да би ИКТ омогућиле стицање, стварање, ширење и коришћење знања за потребе националне привреде засноване на знању, потребно је ИКТ схватити пре свега као инфраструктуру за развој информација и знања, која омогућава да се откривају и стичу нове компаративне предности и да домаћа предузећа воде иновативно и адаптивно пословање.
ИКТ не треба схватати само као алат (средство за аутоматизацију и технолошку модернизацију пословања, повећање продуктивности, једноставније и јефтиније чување података, бржу обраду и бржи пренос података), јер ти алати могу да донесу одређен напредак у пословању, али не и развој. Неопходна претпоставка за адекватне развојне ефекте ИКТ је инфраструктура за развој информација и знања, која треба да омогући националну економију засновану на знању као део глобалне економије. У том смислу неопходно је усагласити Стратегију развоја информационог друштва са Стратегијом одрживог развоја Србије.
Одрживи развој и економија заснована на знању захтевају интензивну улогу инфомационо-комуникационих технологија. Међутим, саме технологије представљају само инфраструктуру за економију засновану на знању. Подаци не подразумевају знање по себи. Битан је начин на који се подаци налазе, стварају и користе.
Влада и њена надлежна министарства морају да иницирају изградњу потребне националне инфраструктуре у функцији подршке ширењу и јачању улоге ИКТ у будућем развоју Србије. Под тиме се првенствено подразумева изградња мреже «широког протока», као неопходне претпоставке за ширење утицаја ИКТ у свакодневном животу и раду. Ради ефикаснијег поспешивања улоге ИКТ мора се усвојити и заокружити институционална инфраструктура у овој области која би била у потпуности усаглашена са регулативама ЕУ.
При разматрању места и улоге ИКТ у будућем развоју економије Србије, посебан аспект имаће систем образовања и оспособљавања младих генерација за најширу и креативну употребу информационих и комуникационих технологија, како би оне могле равноправно да конкуришу на међународном тржишту знања и информација.
Ради успостављања економије засноване на знању као генералног циља одрживог развоја треба дефинисати листу стратешких информационих система које треба развити у Србији, јасно одредити везу стратешких информационих система са другим елементима и процесима информационог друштва чији ће се развој предузети, нпр. услугама е‑управе.
Развој информационо-комуникационих технологија у Србији треба да поправи ефикасност привређивања и да поправи конкурентност националне економије, унапређујући размену и доступност информација, а нарочито електронско пословање, као и привредно-технолошку комуникацију уопште.
Србија још увек нема довољно широку информациону писменост, чак и када су у питању универзитетско и средње образовање. Подаци показују да се ИКТ и Интернет у Србији веома слабо и неефикасно користе; многим становницима Србије нису ни доступни, а чак и тамо где то није случај најчешће се ради о тзв. «пасивном» коришћењу, а не о креативној примени ИКТ. Због тога се пред њу постављају следеће претпоставке:
- да дефинише листу стратешких информационих система које треба развити;
- јасно да одреди везу стратешких информационих система са другим елементима и процесима информационог друштва чији ће се развој предузети, нпр. услугама е‑управе;
- да подиже информациону писменост у оквиру развоја кључних компетенција и у том контексту да промовише креативно и системско размишљање, као и систем доживотног учења у области информационих технологија;
- да поправи ефикасност и ефективност информатичког образовања;
- да обезбеди системски приступ коришћењу јавних података од националног практичног и теоријског значаја.
Тај процес је могућ само у контексту обезбеђења националне политике за изградњу националне информационе инфраструктуре, која ће одговарати потребама привреде, грађана и успостављања е-владе. У том смислу у Србији су неопходне акције широког фронта, као например креативне мреже "учимо да успемо са НИИ" и "ИКТ за одржив развој“ итд.
Да би се укључила у глобални информациони систем и који омогућава већу ефикасност и развој економије засноване на знању, Србија у наредном периоду приоритетно и трајно треба да обезбеди и постиче:
- поправљање стања опште информатичке писмености;
- доследно спровођење концепта е-владе;
- подстицање ширег коришћења и веће доступности интернета на послу, у школама и у породицама;
- подстицање провајдера широког протока;
- локално, привредно, национално и глобално умрежавање;
- развој и истраживања у области информационих система, електронског пословања и информационо-комуникационих технологија уоппште.
- стварање отвореног и конкурентног тржишта модерних телекомуникација;
- стварање савремене телекомуникационе инфраструктуре државне управе и локалне самоуправе;
- реализовање Универзалног сервиса телекомуникационих услуга у складу са Законом о телекомуникацијама;
- повећање броја корисника Интернета;
- увођење електронске управе и подстицање развоја електронског пословања у свим областима (развој е-трговине, е-образовања, е-здравља, е-банкарства, електронског плаћања и др.);
- подстицање развоја јавних сервиса и осталих садржаја доступних на Интернету, намењених грађанима и привреди;
- ширење тржишта информационих производа и услуга информационог друштва;
- развој законодавног оквира ради уређивања свих пословних и других електронских докумената, процедура, процеса и података и њихово усклађивање са законодавством ЕУ, уз прихватање међународно хармонизованих стандарда ИКТ;
- успостављање електронског система јавних набавки;
- промоција информационог друштва, заштита интелектуалне својине и коришћење лиценцираног софтвера у информационим системима и на Интернету.
Нема коментара:
Постави коментар