8.6. Одржива производња и потрошња

Свет је већ током последње три деценије XX века различитим начинима покушавао да дође до система одрживе производње и потрошње. Концепт се заснива на производњи што веће додате вредности уз што мањи утрошак материјала, енергије и узроковање што мањих негативних еколошких последица, како би се оставиле боље шансе будућим генерацијама. Ишло се најпре од последица (решавања питања отпада, смањење последица штетних емисија, „зелена“ паковања, рециклажа постојећих нуспродуката) да би се, нешто касније, фокус анализе окренуо ка чистој, материјално и енергетски штедљивој производњи.

Данашњи глобално употребљив концепт односи се на одрживу производњу и потрошњу, која укључује еколошку, материјалну и енергетску ефикасност у свакој фази производње добара и услуга, од дизајнирања, производње, преко примарне и секундарне употребе, до рециклаже и одлагања. Тај модел је познат као животни циклус производа, приступ на који су упућени, како дизајнери, инжењери, технолози, тако и економисти, правници, културолози. У сваком моменту егзистенције производа његови произвођачи, дистрибутери и потрошачи морају бити свесни свих његових еколошких, и социокултурних и других последица и одговорни за њих. При томе су транспарентност еколошких карактеристика производа и начина његове потрошње, као и широка партиципација јавности у томе процесу од прворазредног значаја за његову одрживост.

Србија је на веома незавидном месту када је реч о одрживој производњи и потрошњи. Добра и услуге на њеном тржишту производе се и употребљавају тако да продукују прекомерни и опасни отпад (дивље депоније и велика приградска сметлишта). Енергетска ефикасност је веома ниска, без обзира на дефицит енергије земље у целини, тако да се може рећи да се енергија у Србији, што због економских што због технолошких фактора, великим делом расипа. Материјални интензитет производње је висок, с обзиром да производи и услуге из Србије садрже превише материјалних инпута, а обим рециклаже безначајан, што делује негативно не само у смислу исцрпљивања ресурса, већ и у погледу трошкова управљања отпадом

• Србија мора одмах да предузме веома оштре мере рестрикције „прљаве“ производње као и против производно-потрошног разбацивања енергије и материјалних, нарочито необновљивих ресурса. Неке од тих мера су вишезначне, као што је економска цена електричне енергије са интренализованом еколошком и природном рентом. Друге се односиле на заустављање, смањивање и коначно забрану коришћење ПЕТ амбалаже и најлонских (неразградивих) кеса, коначно и оловних бензина и других еколошки неприхватљивих горива. Упоредо са тим потребне су државне, пореске и друге, стимулације за „зелена паковања“, биоразградиви материјал, смањивање и сепарацију отпада, повећавање енергетске и еколошке ефикасности производње, програме који штеде енергију, пре свега као стимулативне (а по потреби и рестриктивне) мере, окренуте ка произвођачима/потрошачима. То систематски подразумева:
• § економске интервенције – плаћање укупне цене (укључујући екстерналије) енергије, као и природних, нарочито необновљивих ресурса, добара и услуга, пре свега на основу законодавне активности, у складу са начелом “корисник плаћа“;
• § стимулативне мере - подстицаје производње, што шире употребе и потрошње „зелених“, и еколошки подобних (рециклабилних) материјала и обновљиве енергије;
• § доношење одговарајућих закона којима се регулише еколошки штетна неприхватљива производња и потрошња, односно увоз и извоз еколошки неподобних производа и услуга;
• § едукацију и образовање за одрживу производњу и потрошњу, на широком фронту;
• § стандардизацију прихватљивих производа и услуга са становишта еколошке и друге заштите потрошача;
• § широку медијску кампању за одрживи начин производње и потрошње;
• § демонстрацију здравог живота и система одрживе потрошње коришћењем ефикаснијег, економичнијег и чистијег превоза (градски превоз и бицикли уместо приватних аутомобила);
• § неговање адекватног понашања људи у потрошњи енергије, воде, хране, заштити природе и чувања биодиверзитета, културних и других трајних вредности у потрошњи.