Економски и укупан развој Републике Србије мораће све више да се базира на организованим активностима истраживања и развоја (ИР), које треба да генеришу континуирани технолошки развој у виду усавршавања постојећих и креирања нових технологија, али и нових производа, процеса и услуга. За разлику од већине развијених земаља, које су у могућности да развијају фундаментална, примењена и развојна истраживања Србија своју ИР активност треба да усмерава у већој мери на примењена истраживања и развојни рад. Напредак у овој области није могућ без унапређења и реформисања целог ИР система.
Србија је наследила веома централизован, бирократски систем финансирања научно-истраживачких јединица, не према њиховој научно-технолошкој ефикасности и тржишним резултатима, већ према социјалним и другим критеријумима.
Привреда Србија оријентисана ка развоју економије засноване на знању мораће из темеља да промени однос према научно-истраживачком и развојном раду. Досадашња пракса развоја махом фундаменталних и недовољно примењивих истраживања мораће битно да се мења у циљу успостављања другачијег истраживачко-развојног система. Он треба да буде заснован у далеко већој мери на тржишним принципима и потребама савремених технолошких промена.
Поред реформисаног и унапређеног система истраживања и развоја, посебна пажња мора се посветити праћењу и мерењу степена напретка у изградњи економије засноване на знању. У томе се Србија може ослонити на искуства и методологију примењену у земљама OECD-а. Показатељи мерења КБЕ се могу поделити у три групе:
(1) показатељи структурних промена - удео производње и услуга базираних на знању у привреди, раст додате вредности привреде базиране на знању, структура и стопа раста привреде по технолошком интензитету, увоз по технолошком интензитету, извоз по технолошком интензитету, улагање у знање (% БДП) и поређење са укупним инвестицијама, раст интензитета ИКТ, улагања у опрему, софтвер и патенте, пораст запослености по степену стручности радне снаге.
(2) показатељи стварања знања - што подразумева индикаторе људског капитала: проценат средњег и високог образовања (по релевантним старосним групама), учешће у свим текућим усавршавањима и тренинзима или само оним тренинзима који су уско стручни, просечан издатак на структурни тренинг по запосленом по индустријама, јавна потрошња на образовање (по становнику), релативна зарада у односу на образовни ниво,
- научне и технолошке индикаторе: потрошња на ИР у укупној потрошњи БДП, стопа раста броја истраживача, прилив дипломаца из егзактно научних и инжењерских области у односу на укупан број запослених, број научних публикација на број становника, стопа примене патената по становнику,
(3) показатељи дифузије знања - ширење мрежа знања и организационе промене: удео бизниса у финансирању ИР, број националних и интернационалних технолошких удруживања фирми, међународна удруживања, сврха пословног повезивања, коришћење пословне праксе итд.
Развијајући економију засновану на знању и одрживи развој привреде и друштва Србија мора битно да реконструише систем истраживања и развоја, било у смислу успостављања бољих функционалних веза између истраживачко-развојних јединица, њихове рационализације, и реструктурирања у смислу развоја далеко већег броја функционалних јединица у оквиру привреде, а нешто мањег на факултетима и државним институтима, оријентисаног ка фундаменталним истраживањима.
Да би обезбедила конкурентски и напредан систем истраживања и развоја Србија мора да:
- § обезбеди технолошку ревитализацију истраживачких јединица;
- § да изједначи приватне и јавне истраживачко-развојне јединице при коришћењу јавних фондова;
- § да поправи њихову међународну конкурентност и подстиче међународно повезивање и сарадњу са еминентним иностраним институтима;
- § да смањи одлазак најквалитетнијих истраживача у иностранство посебним програмима за најталентованије младе научнике;
- § да поправи информационе системе и побољша могућности коришћења информационо-комуникационих технологија;
- § да уведе систем е-управе;
- § да посебно подстиче истраживања и развој у пропулзивним секторима економије засноване на знању;
- § да уклони све препреке иностраном знању, технологијама;
- § да подстиче ширење знања и размену научних информација као јавног добра (научни скупови и међународна размена знања).
Нема коментара:
Постави коментар