Друштвена димензија одрживости темељи се на премиси да једнакост и разумевање међузависности људи унутар заједнице представљају основни предуслов прихватљивог квалитета живота, што је у суштини први циљ развоја. Да би развој био дугорочно одржив, богатство, ресурси и могућности морају се расподелити на такав начин да сви грађани могу да уживају основне стандарде безбедности, људских права и социјалних привилегија, као што су храна, здравље, образовање, становање и могућности за развој своје личности. Друштвена једнакост значи осигуравање свим људима да могу се образују и омогућавање да својим радом допринесу напретку друштва. Релације повезаности унутар друштва су такве да свака друштвена неједнакост утиче на стабилност унутар друштва. Међусобне повезаности у друштву такође утичу на прихватање чињенице да животни стандард у друштву веома зависи од величине популације и њене способности да буде у складу са планетарним ресурсима животне средине и постојећом инфраструктуром. У циљу остваривања друштвене компоненте одрживог развоја, неопходно је, дакле, водити рачуна о:
§ заштити и развоју друштвених вредности и увећању друштвеног капитала;
§ једнаким правима, једнакости и сигурности пред законом за све, са посебном пажњом на једнака права жена и мушкараца, права деце и младих, једнака права и заштиту мањина и поштовање људских права;
§ обезбеђењу и промоцији свеобухватне заштите здравља и безбедности људи;
§ квалитетном образовању којим се стварају услови за индивидуални развој и очување идентитета;
§ солидарности унутар и између генерација, као и глобалној солидарности.
Нема коментара:
Постави коментар