Најчешћи изазови препознати у другим земљама укључују вођење процеса у правом смеру. Наиме, прекомерни институционални и процедурални аранжмани такође могу утицати успешност примене Стратегије, као и њихов недостатак. Многе земље су биле креативне у формирању нових институција, али су настале баријере умањиле њихову ефикасност. Зато је активно учешће на високом нивоу кључних министарстава и јака политичка подршка за потребне стратешке реформе неопходна, мада у пракси често недостаје.
Министарства немају увек употпуњено или идентично разумевање процеса одрживог развоја. Зато је задатак Канцеларије за одрживи развој да сва питања посматра широко и свеобухватно. Веома је важно да трошкови/користи за друштво од имплементације процеса одрживог развоја буду јасно изражени, а грађани о томе информисани, што би доносиоцима одлука омогућило да донесу исправне одлуке за добробит друштва у целини.
За постизање наведених циљева, потребно је изградити савремену и ефикасну државну управу, односно систем институција које заједнички воде одрживом развоју. Побољшање сарадње, координације и консултација између сектора, као и између државне управе и приватног и цивилног сектора је предуслов за остварење одрживог развоја. Без јаких, оспособљених и стабилних институција неће бити могуће постићи жељене дугорочне резултате одрживог развоја који се односе на побољшање квалитета живота и животног стандарда и смањење сиромаштва. Изградња ефикасног институционалног оквира на свим нивоима кључни је основ за имплементацију циљева одрживог развоја.
Координација у спровођењу Стратегије одрживог развоја, кроз међусекторску сарадњу, задатак је Канцеларије за одрживи развој, при Кабинету потпредседника Владе. Канцеларија за одрживи развој припрема одлуке и координира рад Савета за одрживи развој.
Савет за одрживи развој је међуминистарско тело, које чине министри надлежни за послове заштите животне средине, економије и регионалног развоја, финансија, рада и социјалне политике, телекомуникација и информатичког друштва и науке, као и други министри релевантних министарстава Републике Србије. Саветом руководи Потпредседник Владе у чијој је надлежности спровођење процеса одрживог развоја.
Потребно је основати Агенцију за одрживи развој, као стручно и оперативно тело које спроводи Стратегију, реализује пројекте и активности из Акционог плана, те прати достизање циљева одрживог развоја. Да би Агенција могла да ради потребно је, поред постојећих установа као што су: Агенција за заштиту животне средине, Агенција за енергетску ефикасност, Институт за јавно здравље Србије, Републички хидрометеоролошки завод, Републички завод за статистику, Републички завод за развој, Завод за заштиту природе Србије и друге, установити и нове битне националне лабораторије и центре. На првом месту то су: Национална лабораторија за воде и ваздух, Национална лабораторија за земљиште и минералне ресурсе, Национална лабораторија за безбедност хране, као и Национални центар за чистију производњу и Национални центар за климатске промене, недавно формиран у РХМЗ-у, са намером да ускоро прерасте у Подрегионални центар за климатске промене за Југоисточну Европу. Такође, очекује се стварање и других, нових, институција, које би, поред основних функција, биле задужене за праћење одређене групе индикатора одрживог развоја. Тако, на пример, се очекује формирање Националне стамбене агенције, Агенције за развој туризма, као и Националне канцеларије и лабораторије за контролу дувана.
Приоритетни задатак нових институција био би праћење стања у појединим областима, прикупљање и обрада података о стању појединих природних ресурса, те праћење индикатора одрживог развоја. Биле би то акредитоване, једино овлашћене установе за давање информација из сопствене надлежности. Њихови би резултати били универзално доступни, подложни свакој провери стручне и остале заинтересоване јавности, али чији кредибилитет и поузданост би морали бити неприкосновени. Једино на основу информација из таквих установа могуће је транспарентно и ефикасно водити делотоворну политику одрживог развоја.
Осим наведених институција, за спровођење ове стратегије значајни су: Канцеларија за придруживање ЕУ, Агенција за приватизацију, Национална служба запошљавања, Завод за интелектуалну својину, Републички завод за информатику и интернет, Агенција за мала и средња предузећа, Агенција за радио-дифузију, Комисија за заштиту конкуренције, Комисија за хартије од вредности, Национални просветни савет, репрезентативни синдикати, удружења потрошача, удружења пензионера и друге невладине организације.
За финасирање процеса одрживог развоја очекује се коришћење средстава из буџета Србије, буџета општина, наменских фондова, на пример, Фонда за развој и Фонда за заштиту животне средине, средстава донација, те највећим делом, средстава из привреде.
Министарства Републике Србије, у оквиру својих надлежности, као и остали органи државне управе и локалне власти, кључни су носиоци активности одрживог развоја и учествоваће у имплементацији Стратегије одрживог развоја.
На Слици 3. дат је шематски приказ потребног институционалног оквира за спровођење Националне стратегије одрживог развоја.
Нема коментара:
Постави коментар