1. УВОД

Савремени свет је већ увелико суочен са потребом глобалне, заједничке одговорности за развој у складу са потребама људи и природе, а на основу могућности које се пружају, ради очувања планете Земље и њене предаје будућим генерацијама на прихватљив начин. Постоје јаки морални разлози да данашња генерација остави потомству у наслеђе ништа мање шанси за развој, но што их она има сада. Ово резоновање је засновано на фундаменталном принципу моралне правде, којим се истиче подједнако право сваког човека на најшире основне слободе, које не противурече слободи других. Право садашње генерације на искоришћавање ресурса и здраву животну средину, не сме угрозити исто такво право наредним генерацијама.

Стратегија одрживог развоја дефинише одржив развој као циљно-оријентисан, дугорочан (континуиран), свеобухватан и синергетски процес који утиче на све аспекте живота (економски, социјални, еколошки и институционални) на свим нивоима. Одрживи развој је оријентисан ка изради модела који на квалитетан начин задовољавају друштвено-економске потребе и интересе грађана, а истовремено елиминишу или значајно смањују утицаје који представљају претњу или штету по животну средину и природне ресурсе. Дугорочни концепт одрживог развоја подразумева стални економски раст који, осим економске ефикасности и технолошког напретка, већег учешћа чистијих технологија и иновативности целог друштва и друштвено одговорног пословања, обезбеђује смањење сиромаштва, дугорочно боље коришћење ресурса, унапређење здравствених услова и квалитета живота, уз смањење нивоа загађења на ниво апсорпционог капацитета чинилаца животне средине, спречавање будућих загађења и очување биодиверзитета. Отварање нових радних места и смањење стопе незапослености, као и смањење родних и других неједнакости, подстицање запошљавања младих и лица са инвалидитетом, као и лица из маргинализованих група, представљају један од кључних изазова одрживог развоја.

Одрживи развој подразумева и усклађивање различитих развојних аспеката, као и супротстављених мотива садржаних у појединим секторским програмима. Сврсисходно решавање таквих конфликата захтева одређени ниво политичке воље и опредељености. Кључне претпоставке неопходне за прихватање и примену концепта одрживог развоја привреде и друштва, као и за његову успешну реализацију јесу одговарајуће вођство, широка политичка, социјална и медијска подршка, као и друштвени консензус о неопходности прихватања тог концепта. При томе, јака политичка воља, посвећеност владе и подршка јавности представљају најнепосредније факторе успеха. Једна од основних карактеристика одрживог развоја је веће укључивање јавности у процесе доношења одлука о проблемима животне средине За квалитетно укључивање јавности није довољна само декларативна опредељеност власти, већ су неопходни посебни подстицаји, пре свега кроз подршку информисању и едукацији, како би јавност објективно могла да утиче на исход за који је заинтересована.

Циљ Стратегије одрживог развоја Републике Србије је да доведе до равнотеже три кључне димензије, односно три стуба одрживог развоја: одрживог економског раста и привредног и технолошког развоја, одрживог развоја друштва, на бази социјалне равнотеже, заштите животне средине уз рационално располагање природним ресурсима, стварајући једну кохерентну целину, подржану одговарајућим институционалним оквиром. Стратегија одрживог развоја Србије значајно доприноси усклађивању евентуалних конфликтних циљева различитих аспеката друштвено-економског развоја, превазилажењу јаза између процеса утврђивања секторских политика, као и успостављању система узајамних предности. То је остварено кроз структурисан и партиципативни процес израде Стратегије, односно кроз учешће свих кључних друштвених група.

На Слици 1. дата је шема Националне стратегије одрживог развоја, док су на Слици 2. приказане функционалне везе елемената Стратегије.