8. ПРИВРЕДА СРБИЈЕ – ОДРЖИВОСТ ЗАСНОВАНА НА ЗНАЊУ
Уводне напомене
Садашња привреда Србије функционише на бази, још увек неповољне економске структуре и са датим природним и финансијским ресурсима, технологијом и људским капиталом. Они су релативно оскудни. Део тих ограничења потиче од релативно слабе природне, технолошке и финансијске основе. Србија са 7,5 милиона становника и бруто домаћим производом од око 30 милијарди USD, дефинитивно није земља значајног тржишта или великих економских потенцијала посматрано на светском или европском нивоу.
Међутим, све говори да би уз примену одговарајућих стратегија које се тичу привредног и других (еколошких, технолошких, социјалних итд.) аспеката развоја могла битно да побољша релативну позицију, у смислу напретка у односу на референтне земље у транзицији, нарочито оне из Југоисточне Европе. Тај напредак у наредној фази развоја српског друштва, државе и привреде, не би смео да буде кратког даха и непредвидљивих последица. То значи да је данашњој Србији неопходан одржив привреди развој заснован на порасту групе кључних економских индикатора (раст БДП, запослености, спољно-трговинске размене, конкурентности и извоза, инвестиција, стандарда становништва) уз смањење економског оптерећења по основу спољног дуга, као и уз остваривање трајне макроекономске стабилности, бољег квалитета живота, еколошког стања и општег благостања друштва.
У општем смислу одрживи привредни развој Србији треба да омогући перманентни дугорочни економски раст који неће бити заснован на прекомерној употреби природних ресурса или неприхватљивим еколошким последицама које би довеле у питање његову одрживост, као и економске изгледе будућих генерација. То конкретно значи да се развој српске економије у правцу одрживости може сагледати само на основу генерисања економског раста пре свега на основу фактора као што су знање, информације, људски капитал, образовање и квалитет веза међу људима и установама.
Нема коментара:
Постави коментар