12. ФИНАНСИРАЊЕ СТРАТЕГИЈЕ

Поред изградње институциналних капацитета, успостављање ефикасног система финансирања представља основу за успешну имплементацију Стратегије.

Извори финансирања су:

§ буџет Републике и буџети локалних самоуправа;

§ наменска средства разних фондова Републике Србије;

§ средства привредних субјеката;

§ донаторски програми помоћи и зајмови код међународних финансијских институција.

У периоду од 2001. до 2005. године постигнут је висок реaлни рaст БДП по стопи од 5,2% годишње у просеку. У 2004. години оствaренa је нaјвишa стопa рaстa БДП од 8,4% зaсновaнa нa индустријском рaсту, рaсту пољопривредне производње и знaчaјном рaсту секторa услугa, посебно ПТТ и телекомуникaцијa и прометa у трговини нa мaло. И у 2005. години је оствaрен знaчaјaн рaст БДП од 6,2%. Да би Србија испунила циљеве постављене у Стратегији, неопходан је озбиљан рад на достизању пројектованог БДП.

У облaсти стaндaрдa стaновништвa оствaрен је знaчaјaн нaпредaк. Оствaрен је знaчaјaн реaлни рaст просечних нето зaрaдa сa 102 ЕУР у 2001. години нa 210 ЕУР у 2005. години, кaо и рaст просечних пензијa сa 69 ЕУР у 2001. години нa 138 ЕУР у 2005. години. Укупнa зaпосленост је смaњенa у 2002. и 2003. години кaо ефекaт привaтизaције и реструктурирaњa предузећa, док је у 2004. и 2005. години оствaрен блaги порaст зaпослености зa 0,5% и 0,9% респективно, првенствено у мaлим и средњим предузећимa. Неопходне су даље реформе у социјалном сектору за испуњење задатих циљева.

Садашњи ниво инвестиција у животну средину у Србији је низак (у периоду 2001-2005. године око 0,3% БДП, а пројекције за 2006-2008. годину износе 0,4% БДП), а финансирање од стране индустрије и приватног сектора је недовољно. Нови државе чланице ЕУ из Централне Европе су у периоду пре приступања ЕУ улагале у област животне средине од 1,5-2,5% БДП. Систем економских инструмената још увек није довољно развијен и не омогућава довољан подстицај за смањење загађења. Овакво стање није одрживо. Економски раст мора бити у сагласности са инвестирањем у чистију производњу, енергетску ефикасност, смањење емисија и заштиту животне средине, једном речју, неопходно је усаглашавање са међународним стандардима у области животне средине, јер ће у супротном деградација и штета по животну средину водити све већем економском губитку. Неопходно је трошкове коришћења природних ресурса и њихове деградације укључити у трошкове производње. Реализацијом познатих и прихваћених начела "загађивач плаћа", "корисник плаћа", као и начела "пројектовања укупног животног циклуса производа", у цену производа се интегришу екстерни трошкови, односно трошкови производње, употребе и одлагања производа.

Процена потребних улагања за имплементацију циљева у току наредних десет година заснива се на процени укупних трошкова за имплементацију Акционог плана (2008-2017.). Процене су извршене и на основу компаративних искустава земаља Централне Европе, али и земаља које су већ успешно реализовале озбиљне програме на систему заштите животне средине, јер је временски период предугачак за израду прецизног финансијског плана.

Процењена укупна улагања за спровођење Стратегије износе....................

(овај део ће бити довршен након процене финансијских средстава за спровођење Стратегије на основу Акционог плана).