Стратегија одрживог развоја Србије настаје у тренутку када су већ усвојене или припремљене одређене националне развојне стратегије које су од непосредне важности за овај документ. То су: Национална стратегија Србије за приступање Европској унији, Национална стратегија смањења сиромаштва, Национална стратегија економског развоја Србије 2006-2012., Нацрт Националног програма заштите животне средине, као и усвојене секторске стратегије.
Перспектива остваривања одрживог развоја Србије је у увођењу, прилагођавању и имплемензтацији принципа који доминирају у Европској унији, односно у повећавању конкурентности која се заснива на знању, иновацијама и предузетништву, како је дефинисано у Лисабонској стратегији ЕУ.
Кључни национални приоритети Србије чије испуњење ће у највећој мери омогућити остварење визије одрживог развоја до 2017. године су следећи:
§ Приоритет 1: Чланство у ЕУ
Да би остварила своје основно стратешко-политичко опредељење – укључивање у европске интегративне токове, придруживање, а потом и приступање ЕУ – Србија мора да испуни бројне, сложене и међусобно повезане, услове које је ЕУ формулисала пре више од једне деценије, кроз:
o развој стабилних институција које гарантују демократију, владавину права и поштовање и заштиту људских права и права мањина;
o развој тржишне економије, способне да се суочи са притиском конкуренције унутар ЕУ;
o усаглашавање са правним тековинама ЕУ и преузимање обавеза које проистичу из чланства.
§ Приоритет 2: Развој конкурентне тржишне привреде и уравнотежен економски раст
Подстицање иновација, стварање бољих веза између науке, технологије и предузетништва, раст капацитета за истраживање и развој, укључујући нове информационе и комуникационе технологије, кроз:
o унапређење услова за привлачење страних директних инвестиција;
o макроекономску стабилност и повећање извоза;
o развој малих и средњих предузећа;
o завршетак приватизације;
o обезбеђење сигурности снабдевања енергијом уз повећање ефикасности енергетских субјеката и енергетске ефикасности привреде;
o подстицање иновација и промовисање предузетништва;
o промовисање информатичког друштва.
§ Приоритет 3: Развој људских ресурса и повећање запошљавања
Стварање већег броја радних места, привлачење стручњака, унапређивање квалитета и прилагодљивости радне снаге, већа улагања у људске ресурсе, кроз:
o спречавање одлива стручњака стварањем бољих радних услова;
o унапређење прилагодљивости радника и постизање веће флексибилности тржишта рада;
o улагања у развој људских ресурса кроз квалитетно и ефикасно образовање и перманентно усавршавање;
o социјалну укљученост и подстицање запошљавања младих;
o инвестирање у јавно здравље.
§ Приоритет 4: Развој инфраструктуре и равномеран регионални развој
Унапређивање атрактивности земље, осигурање адекватног квалитета и нивоа услуга, кроз:
o проширење и унапређење саобраћајне инфраструктуре;
o развој комуналне инфраструктуре (водоснабдевање, пречишћавање отпадних вода и управљање отпадом);
o смањење регионалних неравномерности и сиромаштва и подизање регионалне конкурентности;
o подстицање равномерног регионалног развоја и локалних развојних иницијатива отварањем различитих могућности сарадње приватног и јавног сектора;
o адекватно коришћење простора, као критичног ресурса за регионални развој;
o одрживи развој енергетске инфраструктуре у складу са очекиваним динамичним привредним растом.
§ Приоритет 5: Заштита и унапређење животне средине и рационално коришћење природних ресурса
Очување и унапређивање система заштите животне средине, смањење загађења и притисака на животну средину, коришћење природних ресурса на начин да се обезбеди њихова расположивост за будуће генерације, кроз:
o јачање узајамног деловања и остварење синергијских ефеката између заштите животне средине и економског раста, интеграција политике животне средине у развојне политике других сектора;
o инвестиције за смањење загађења животне средине и развој чистијих технологија;
o смањење високе енергетске интензивности привреде Србије и ефикасније коришћење фосилних горива;
o подстицање коришћења обновљивих извора енергије;
o одрживу производњу и потрошњу, смањење отпада по јединици производа.
