субота, септембар 29, 2007

Упутство за коментарисање Стратегије одрживог развоја Републике Србије преко овог блога

Када нађете одговарајући део документа који желите да коментаришете кликните на реч коментара на дну поруке чиме отварате прозор за коментарисање.
Унестите коментар. Приликом уноса можете користити неке HTML ознаке. У току коментарисања можете са леве стране поново прочитати поруку (део Стратегије) који коментаришете и копирати део текста за цитате.
Када сте завршили коментарисање можете изабрати идентитет. Уколико сте пријављени са Гугл налогом можете изабрати свој идентитет на Гуглу а у противном можете навести своје име и презиме и е-маил односно да будете анонимни коментатор. После притиска тастера ОБЈАВИТЕ КОМЕНТАР ваш коментар је доступан свима који приступе блогу преко интернета.
Замолили би смо вас да пре слања коментар поново исти погледате да би сте евентуално унели исправке јер после објавиљивања то није могуће учинити.
Уколико вам је потребна помоћ можете нам се обратити на е-маил или на телефон 064/1904460.
У очекивању ваших коментар срдачно вас поздрављам.

Милан Милошевић
председник Европског покрета у Смедеревској Паланци

Блог поруке на које је декомпонована Стратегија одрживог развоја Србије су следеће:

Јавна расправа о Стратегији одрживог развоја Републике Србије

Дана 28.9.2007.г. почела је јавна расправа поводом нацрта документа Стратегије одрживог развоја Републике Србије који је израђен у партнерству Владе Републике Србије, Програма Уједињених нација за развој (UNDP), и Шведске агенција за међународну развојну сарадњу (SIDA).

Званични сајт јавне расправе је http://www.odrzivi-razvoj.sr.gov.yu/. Слоган јавне расправе је ОДРЖИВО НАПРЕД.

Заштитни знак јавне расправе је следећи:


У оквиру својих активности, као члан ширег састава радних група за израду Стратегије, у јавну расправу се укључио и Европски покрет у Смедеревској Паланци покретањем блога у вези наведене теме. На овом блогу Стратегија одрживог развоја Републике Србије је декомпонована на више блог порука ради лакшег коментарисања.

Прикључите се овој значајној јавној расправи.
Садржај документа "Стратегија одрживог развоја Републике Србије" у форми блог порука је следећи:

Прилажемо и неколико корисних линкова који ће вам помоћи да квалитетније припремите своје коментаре:

Корисни документи:

петак, септембар 28, 2007

1. УВОД

Савремени свет је већ увелико суочен са потребом глобалне, заједничке одговорности за развој у складу са потребама људи и природе, а на основу могућности које се пружају, ради очувања планете Земље и њене предаје будућим генерацијама на прихватљив начин. Постоје јаки морални разлози да данашња генерација остави потомству у наслеђе ништа мање шанси за развој, но што их она има сада. Ово резоновање је засновано на фундаменталном принципу моралне правде, којим се истиче подједнако право сваког човека на најшире основне слободе, које не противурече слободи других. Право садашње генерације на искоришћавање ресурса и здраву животну средину, не сме угрозити исто такво право наредним генерацијама.

Стратегија одрживог развоја дефинише одржив развој као циљно-оријентисан, дугорочан (континуиран), свеобухватан и синергетски процес који утиче на све аспекте живота (економски, социјални, еколошки и институционални) на свим нивоима. Одрживи развој је оријентисан ка изради модела који на квалитетан начин задовољавају друштвено-економске потребе и интересе грађана, а истовремено елиминишу или значајно смањују утицаје који представљају претњу или штету по животну средину и природне ресурсе. Дугорочни концепт одрживог развоја подразумева стални економски раст који, осим економске ефикасности и технолошког напретка, већег учешћа чистијих технологија и иновативности целог друштва и друштвено одговорног пословања, обезбеђује смањење сиромаштва, дугорочно боље коришћење ресурса, унапређење здравствених услова и квалитета живота, уз смањење нивоа загађења на ниво апсорпционог капацитета чинилаца животне средине, спречавање будућих загађења и очување биодиверзитета. Отварање нових радних места и смањење стопе незапослености, као и смањење родних и других неједнакости, подстицање запошљавања младих и лица са инвалидитетом, као и лица из маргинализованих група, представљају један од кључних изазова одрживог развоја.

Одрживи развој подразумева и усклађивање различитих развојних аспеката, као и супротстављених мотива садржаних у појединим секторским програмима. Сврсисходно решавање таквих конфликата захтева одређени ниво политичке воље и опредељености. Кључне претпоставке неопходне за прихватање и примену концепта одрживог развоја привреде и друштва, као и за његову успешну реализацију јесу одговарајуће вођство, широка политичка, социјална и медијска подршка, као и друштвени консензус о неопходности прихватања тог концепта. При томе, јака политичка воља, посвећеност владе и подршка јавности представљају најнепосредније факторе успеха. Једна од основних карактеристика одрживог развоја је веће укључивање јавности у процесе доношења одлука о проблемима животне средине За квалитетно укључивање јавности није довољна само декларативна опредељеност власти, већ су неопходни посебни подстицаји, пре свега кроз подршку информисању и едукацији, како би јавност објективно могла да утиче на исход за који је заинтересована.

Циљ Стратегије одрживог развоја Републике Србије је да доведе до равнотеже три кључне димензије, односно три стуба одрживог развоја: одрживог економског раста и привредног и технолошког развоја, одрживог развоја друштва, на бази социјалне равнотеже, заштите животне средине уз рационално располагање природним ресурсима, стварајући једну кохерентну целину, подржану одговарајућим институционалним оквиром. Стратегија одрживог развоја Србије значајно доприноси усклађивању евентуалних конфликтних циљева различитих аспеката друштвено-економског развоја, превазилажењу јаза између процеса утврђивања секторских политика, као и успостављању система узајамних предности. То је остварено кроз структурисан и партиципативни процес израде Стратегије, односно кроз учешће свих кључних друштвених група.

На Слици 1. дата је шема Националне стратегије одрживог развоја, док су на Слици 2. приказане функционалне везе елемената Стратегије.

2. ВЕЗА СА ДРУГИМ СТРАТЕГИЈАМА

Стратегија одрживог развоја Србије заснива своја решења у складу са европским интеграцијама: Стратегијом одрживог развоја ЕУ, која је усвојена 2001. године и ревидована 2006. године и Лисабонском стратегијом ЕУ. Стратегија одрживог развоја Србије усклађена је са Миленијумским циљевима УН и Националним миленијумским циљевима развоја у Републици Србији, које је Влада Републике Србије усвојила 2006. године.

Стратегија одрживог развоја Србије усваја се у периоду у којем Република Србија спроводи или усваја различите стратешке документе и/или акционе планове развоја - како оне који имају мултисекторски карактер, тако и различите секторске развојне документе.

Стратегија одрживог развоја Србије полази од реформских циљева дефинисаних у стратешким документима које је донела Влада Републике Србије. Стратегија је у потпуности усклађена са принципима и циљевима који су усвојени у Националној стратегији Србије за приступање Србије и Црне Горе Европској Унији, Стратегији за смањење сиромаштва, Стратегији привредног развоја Републике Србије 2006–2012. и Нацрту Националног програма заштите животне средине.

Национална стратегија Србије за приступање Србије и Црне Горе Европској Унији (усвојена 2005. године), један је од стратешких докумената који опредељује целокупну државну политику у наредном периоду и веома је значајна за политику одрживог развоја. Стратегија за смањење сиромаштва (усвојена 2003. године) представља средњорочни развојни оквир усмерен на смањење кључних облика сиромаштва и садржи анализу узрока, карактеристика и профила сиромаштва у Србији, као и главне стратешке смернице за друштвени развој и смањење броја сиромашних у наредним годинама. Активности предвиђене Стратегијом за смањење сиромаштва усмерене су ка привредном развоју и расту, спречавању појаве новог сиромаштва услед реструктурирања привреде и на бригу о традиционално сиромашним групама. Национална стратегија привредног развоја Републике Србије 2006–2012. (усвојена 2006. године) дефинише основне развојне приоритете Србије и начине њиховог остваривања базирајући решења на ефикасној тржишној привреди и повећању конкурентности. Нацрт Националног програма заштите животне средине (налази се у процедури усвајања) представља основни стратешки документ заштите животне средине у Србији, којим су дефинисани општи циљеви политике заштите животне средине, као и краткорочни (2007-2011.), континуирани (2007–2016.) и средњорочни (2012-2016.) циљеви и инструменти за достизање постављених циљева.

Стратегија одрживог развоја усклађена је и са постојећим секторским стратегијама:

  • Национална стратегија запошљавања;
  • Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015.;
  • Стратегија развоја пољопривреде Србије;
  • Стратегија развоја туризма;
  • Стратегија подстицања и развоја страних улагања;
  • Национална стратегија за решавање проблема избеглих, прогнаних и интерно расељених лица;
  • Стратегија реформе државне управе;
  • Стратегија развоја социјалне заштите;
  • Национална стратегија за борбу против корупције;
  • Стратегија локалног одрживог развоја;
  • Стратегија малих и средњих предузећа и предузетништва;
  • Стратегија реформе система здравствене заштите - Боље здравље за све у III миленијуму;
  • Стратегија развоја шумарства;
  • Водопривредна основа Србије 2002-2012.;
  • Национална стратегија управљања отпадом;
  • Национални план акције за децу;
  • Национална стратегија за борбу против HIV/AIDS;
  • Стратегија за интеграцију и давање нових овлашћења Ромима;
  • Стратегија развоја стручног образовања;
  • Стратегија развоја образовања одраслих;
  • Стратегија регионалног развоја и Акциони план.

3. МЕТОДОЛОГИЈА ИЗРАДЕ СТРАТЕГИЈЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА

Пројекат израде Стратегије одрживог развоја Републике Србије инициран је као директан одговор на Светски самит о одрживом развоју на предлог амбасадора Краљевине Шведске у Београду. Реализација пројекта започета је у јулу 2005. године кроз сарадњу Кабинета потпредседника Владе Републике Србије, Програма за развој Уједињених нација (UNDP) и Шведске агенције за међународну сарадњу (Сида), са основним циљем да кроз широк партиципативни процес произведе Стратегију одрживог развоја Републике Србије као свеобухватни стратегијски развојни документ Владе, заснован на постојећем стратегијском оквиру Владе.

У току израде Стратегије примењени методолошки поступак приказан је и верификован у круговима стручне међународне јавности.

Сагласно међународној пракси израда Стратегије се одвијала кроз партиципативни процес, уз ангажовање великог броја заинтересованих страна у српском друштву. Другим речима, потврђујући досадашња сазнања о концепту одрживог развоја као процесу који се заснива на узајамном учењу и повезивању бројних искустава и експертиза у једну синергију усмерену ка унапређењу свих аспеката живота, предвиђена је израда Стратегије одрживог развоја кроз сарадњу и интеракцију бројних релевантних институција и заинтересованих страна српског друштва, уз несумњиву водећу улогу Владе Републике Србије.

Једна од главних одредница при изради Стратегије био је ослонац на академску заједницу, како би се избегла евентуална политизација и везивање успешности израде (и примене) Стратегије за било коју политичку опцију. Успешно руковођење израдом Стратегије захтевало је од самог почетка висок ниво политичког сензибилитета и вештину изналажења опште прихватљивих решења у ситуацијама када су бројне заинтересоване стране имале различите, а често и супротстављене ставове о кључнм сегментима израде Стратегије. Поред тога, било је неопходно обезбедити и континуитет у сложеним друштвено-политичким односима и наметнути израду Стратегије одрживог развоја као једног од приоритета не само актуелне, него и будуће Владе, имајући у виду чињеницу да је одрживи развој дугорочан процес, дужи од мандата било које Владе.

Уводна фаза израде Стратегије подразумевала је, пре свега, упознавање многобројних заинтересованих страна, појединаца и институција, са изворном идејом и концептом Стратегије. Полазна основа при израде Стратегије била је да се уз уважавање постојећих усвојених стратегијских докумената надогради концепт одрживог развоја који синергијски повезује све три компоненте – економску, социјалну и питања животне средине. У том циљу, урађена је анализа постојећих секторских и међусекторских стратегија која је дала смернице о даљем току примене пројекта. Уследила су још два Радна документа: повезаност економског развоја и заштите животне средине и везе између животне средине и одређених социјалних питања.

Формиране су три радне групе (три стуба пројекта, који одговарају компонентама одрживог развоја - економија заснована на знању, социјална питања и животна средина) од представника релевантних институција, а на основу позива за учешће у изради Стратегије којег је упутио Кабинет потпредседника Владе. Поред осталих, позив за учешће у изради Стратегије упућен је и свим невладиним организацијама, међу којима је, у сарадњи са највећим мрежама невладиних организација, одабрана група од девет организација најактивнијих у областима одрживог развоја за сарадњу на изради Стратегије.

Израда Стратегије почела је одржавањем Националне конференције о одрживом развоју, марта 2006. године, са задатком да се путем учешћа јавности и консултација са заинтересованим странама и институцијама креира визија Србије 2017. године и прецизирају приоритетне теме појединачних стубова Стратегије. Конференцији је присуствовало 130 учесника – представника бројних институција Владе, академске заједнице, пословног света и невладиног сектора. Заједничким радом и разменом идеја, искустава и сазнања, утврђени су кључни национални приоритети и принципи на којима се заснива Стратегија одрживог развоја.

Свака Радна група анализирала је полазно стање за остварење одрживог развоја за сваку од приоритетних тема, идентификовала кључне проблеме и дефинисала жељено стање. Истовремено Радне групе су свој допринос дале усмеравању приоритета и дефинисању стратешких циљева одрживог развоја, као и начина и и инструмената потребних за пружање подршке остварењу циљева. Посебна пажња посвећена је потребном институционалном оквиру за спровођење Стратегије. Финансијски план који је урађен за примену Стратегије указује на оквирну количину средстава неопходних за примену приоритетних мера које проистичу из Стратегије. Тиме ће се омогућити дугорочно планирање постављених активности у буџету Србије и обезбедити основа за добијање кредита или донаторске активности убудуће. Детаљни акциони план за спровођење Стратегије ће усмерити активности и мере за достизање утврђених циљева.

У припреми тематских целина за израду Стратегије учествовао је велики број стручњака, чије су специјалности одговарале прецизираним темама. Партиципативни и интерактивни процес, односно учешће великог броја заинтересованих страна, јавности и представника државне управе, био је један од кључних изазова у току израде Стратегије. Неопходно је било изградити осећај власништва, односно припадности Стратегији која је настала на основу учешћа великог броја заинтересованих страна: стручњака, представника институција, релевантних министарстава, цивилног друштва, општина, приватног сектора, невладиних организација итд. Радне групе су у периоду од септембра 2006. до фебруара 2007. године одржале више групних састанака ради утврђивања Елемената за израду Стратегије и дефинисања сценарија, како би се обезбедила платформа за шири партиципативни процес.

Како је већ наведено, политичка подршка овом процесу је била неопходна јер је Влада носилац промена и развоја земље. Новоизабрана Влада, односно Кабинет потпредседника, наставиo је маја 2007. године сарадњу са UNDP и Сида-ом на комплетирању Елемената за Стратегију одрживог развоја. Политичким вођством процеса из Кабинета потпредседника Владе процес је, након потврђивања националних приоритета, довео до израде првог нацрта Стратегије, чиме је била започета јавна дискусија у великом броју градова Србије. Процес је допринео изградњи конзензуса о основној визији и приоритетима будућег развоја у Републици Србији.

Овим чином Србија је доспела на праг испуњења једног од важних услова за придруживање Европској унији. Не треба, међутим, заборавити да је одрживи развој дугорочан и континуални процес и да само стално праћење спровођења Стратегије и њене правовремене ревизије воде сигурном успеху и напретку.

4. ВИЗИЈА СРБИЈЕ

Србија је 2017. године институционално и економски развијена држава, са адекватном инфраструктуром, компатибилна са стандардима ЕУ, са привредом заснованом на знању, ефикасно коришћеним природним и створеним ресурсима, већом ефикасношћу и продуктивношћу, богата људским ресурсима, са очуваном животном средином, историјским и културним наслеђем, у којој постоји партнерство јавног, приватног и цивилног сектора, као и једнаке могућности за све грађане.

Оваква визија проистекла је из стратегијских циљева одрживог развоја, а на основу темељне анализе препознатих потенцијала Србије, као и услова и ограничења у којима се остварују развојни циљеви. Остварење ове визије могуће је доследном имплементацијом темељних, стратешких и конзистентних циљева, који се заснивају на потребама грађана Србије за достизањем квалитетнијег живљења и бољег животног стандарда. Друштвени консензус подразумева да сви нивои власти препознају своју улогу у реализацији визије, а сви заједно утичу на институције државе како би се реализовали стратешки циљеви одрживог развоја.

Сагласно визији, дефинисани су национални приоритети Стратегије, као и стратешки и секторски циљеви одрживог развоја. Да би се они реализовали, Стратегија предлаже развојне инструменте и активности. Стратешки и секторски циљеви, приоритетне активности и развојни инструменти приказани су у поглављима која следе.

‎5. НАЦИОНАЛНИ ПРИОРИТЕТИ ‎

Стратегија одрживог развоја Србије настаје у тренутку када су већ усвојене или припремљене одређене националне развојне стратегије које су од непосредне важности за овај документ. То су: Национална стратегија Србије за приступање Европској унији, Национална стратегија смањења сиромаштва, Национална стратегија економског развоја Србије 2006-2012., Нацрт Националног програма заштите животне средине, као и усвојене секторске стратегије.

Перспектива остваривања одрживог развоја Србије је у увођењу, прилагођавању и имплемензтацији принципа који доминирају у Европској унији, односно у повећавању конкурентности која се заснива на знању, иновацијама и предузетништву, како је дефинисано у Лисабонској стратегији ЕУ.

Кључни национални приоритети Србије чије испуњење ће у највећој мери омогућити остварење визије одрживог развоја до 2017. године су следећи:

§ Приоритет 1: Чланство у ЕУ

Да би остварила своје основно стратешко-политичко опредељење – укључивање у европске интегративне токове, придруживање, а потом и приступање ЕУ – Србија мора да испуни бројне, сложене и међусобно повезане, услове које је ЕУ формулисала пре више од једне деценије, кроз:

o развој стабилних институција које гарантују демократију, владавину права и поштовање и заштиту људских права и права мањина;

o развој тржишне економије, способне да се суочи са притиском конкуренције унутар ЕУ;

o усаглашавање са правним тековинама ЕУ и преузимање обавеза које проистичу из чланства.

§ Приоритет 2: Развој конкурентне тржишне привреде и уравнотежен економски раст

Подстицање иновација, стварање бољих веза између науке, технологије и предузетништва, раст капацитета за истраживање и развој, укључујући нове информационе и комуникационе технологије, кроз:

o унапређење услова за привлачење страних директних инвестиција;

o макроекономску стабилност и повећање извоза;

o развој малих и средњих предузећа;

o завршетак приватизације;

o обезбеђење сигурности снабдевања енергијом уз повећање ефикасности енергетских субјеката и енергетске ефикасности привреде;

o подстицање иновација и промовисање предузетништва;

o промовисање информатичког друштва.

§ Приоритет 3: Развој људских ресурса и повећање запошљавања

Стварање већег броја радних места, привлачење стручњака, унапређивање квалитета и прилагодљивости радне снаге, већа улагања у људске ресурсе, кроз:

o спречавање одлива стручњака стварањем бољих радних услова;

o унапређење прилагодљивости радника и постизање веће флексибилности тржишта рада;

o улагања у развој људских ресурса кроз квалитетно и ефикасно образовање и перманентно усавршавање;

o социјалну укљученост и подстицање запошљавања младих;

o инвестирање у јавно здравље.

§ Приоритет 4: Развој инфраструктуре и равномеран регионални развој

Унапређивање атрактивности земље, осигурање адекватног квалитета и нивоа услуга, кроз:

o проширење и унапређење саобраћајне инфраструктуре;

o развој комуналне инфраструктуре (водоснабдевање, пречишћавање отпадних вода и управљање отпадом);

o смањење регионалних неравномерности и сиромаштва и подизање регионалне конкурентности;

o подстицање равномерног регионалног развоја и локалних развојних иницијатива отварањем различитих могућности сарадње приватног и јавног сектора;

o адекватно коришћење простора, као критичног ресурса за регионални развој;

o одрживи развој енергетске инфраструктуре у складу са очекиваним динамичним привредним растом.

§ Приоритет 5: Заштита и унапређење животне средине и рационално коришћење природних ресурса

Очување и унапређивање система заштите животне средине, смањење загађења и притисака на животну средину, коришћење природних ресурса на начин да се обезбеди њихова расположивост за будуће генерације, кроз:

o јачање узајамног деловања и остварење синергијских ефеката између заштите животне средине и економског раста, интеграција политике животне средине у развојне политике других сектора;

o инвестиције за смањење загађења животне средине и развој чистијих технологија;

o смањење високе енергетске интензивности привреде Србије и ефикасније коришћење фосилних горива;

o подстицање коришћења обновљивих извора енергије;

o одрживу производњу и потрошњу, смањење отпада по јединици производа.

‎6. ПРИНЦИПИ СТРАТЕГИЈЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА‎

Стратегија одрживог развоја Србије се заснива на глобално прихваћеним принципима који су дефинисани у Декларацији одрживог развоја из Јоханесбурга, Миленијумским циљевима развоја УН и Стратегији одрживог развоја ЕУ. То су:

§ Међугенерацијска солидарност и солидарност унутар генерације. Задовољити потребе садашњих генерација без угрожавања права будућих генерација да задовоље своје потребе. Солидарност унутар генерације постићи демократски усаглашеном расподелом расположивог природног и створеног капитала, на начин који обезбеђује основне људске потребе за све друштвене групе.

§ Отворено и демократско друштво - учешће грађана у одлучивању. Гарантовати грађанска права, обезбедити приступ информацијама и осигурати доступност правде. Развити одговарајуће консултације и учешће грађана у доношењу одлука. Бранити стабилност демократских институција на основама мира, безбедности и слободе.

§ Знање као носилац развоја. Промовисати просперитетну, иновативну, конкурентну и еколошки ефикасну економију засновану на знању, која обезбеђује висок стандард живота и пуну и висококвалитетну запосленост. Промовисати образовање и развијање јавне свести о одрживом развоју.

§ Укљученост у друштвене процесе. Промовисати пуну интеграцију грађана у друштво, подстицати једнаке могућности за свакога, промовисањем основних права, борбом против свих облика дискриминације и смањењем сиромаштва. Разлике и поларизацију међу члановима друштва треба сводити на најмању могућу меру и стално се борити против социјалне искључености и сиромаштва.

§ Интегрисање питања животне средине у остале секторске политике. Промовисати интеграцију економских, социјалних и еколошких приступа и анализа, те подржати коришћење инструмената као што је стратешка процена животне средине. Подстицати социјални дијалог, друштвено-одговорно пословање и јавно-приватно партнерство.

§ Принцип предострожности. Захтевати очување природне равнотеже у околностима када нема поузданих информација о одређеном проблему. Свака активност мора бити планирана и спроведена на начин да проузрокује најмању могућу промену у животној средини. У случају могућих и значајних утицаја на животну средину предузимати превентивне активности.

§ Принцип загађивач/корисник плаћа, укључење трошкова везаних за животну средину у цену производа. Извршити интернализацију трошкова везаних за животну средину, односно укључивање трошкова деградације животне средине у економске трошкове загађивача/корисника, применом принципа загађивач/корисник плаћа. На тај начин се постиже покривање пуне економске цене, у коју улазе трошкови производње, употребе и одлагања производа, у току читавог његовог животног циклуса.

§ Одржива производња и потрошња. Поштовати билансе природних ресурса и обезбедити висок ниво заштите и побољшања квалитета животне средине. Смањити загађење животне средине и промовисати одрживу потрошњу и производњу, тако да економски раст не узрокује пропорционални пораст деградације животне средине.

7. SWОТ АНАЛИЗА

SWОТ анализа даје приказ предности, слабости, шанси и претњи за одрживи развој Србије. Она омогућава препознавање позитивних и негативних фактора који утичу на остварење опредељења и успоставља равнотежу између интерних способности и екстерних могућности.

Предности

  • § добра географска позиција земље;
  • § потенцијално квалитетни људски ресурси (кадрови);
  • § успостављене институције и правне основе демократског и отвореног друштва
  • § реформски процеси започети у највећем броју сектора;
  • § раст приватног сектора;
  • § успостављање поверења на регионалном нивоу и подизање угледа Србије у региону;
  • § пораст свести о потреби планирања одрживог развоја на локалном нивоу;
  • § смањење текућих дисбаланса у финансирању фондова социјалног и пензијско - инвалидског осигурања;
  • § висок степен биолошке разноврсности;
  • § разноврсни природни ресурси;
  • § висок степен културне инфраструктуре и културних вредности;
  • очувана животна средина у неиндустријализованим областима.

Слабости

  • § неадекватан ниво генерализованог поверења грађана у институције;
  • § висок степен диспаритета у регионалном развоју;
  • § спор процес приватизације;
  • § недовољно „greenfield“ инвестиција;
  • § недовољно улагања у развој привреде;
  • § недостатак саобраћајне и комуналне инфраструктуре;
  • § наставак одлива мозгова и након 2001. године;
  • § веома ниска стопа издвајања за образовање и науку из БДП-а;
  • § недостатак консензуса о правцима даље регионализације и децентрализације;
  • § етноцентризам у делу владајуће елите;
  • § неповољан друштвено – економски положај младих;
  • § низак ниво партиципације грађана;
  • § непланска експлоатација природних ресурса;
  • § прекомерно загађење вода, ваздуха и земљишта;
  • § лоша пракса управљања отпадом;
  • недостатак подстицаја за смањење загађења.

Шансе

  • § интеграција у ЕУ;
  • § укључивање у фондове ЕУ;
  • § сарадња са (интелектуалном) српском дијаспором;
  • § увођење норми и стандарда ЕУ којима се обезбеђује квалитет животне средине;
  • § завршетак процеса приватизације;
  • § даљи развој и јачање демократских институција у областима друштвеног развоја;
  • § смањење корупције и повећање нивоа транспарентности;
  • § јака политичка воља за спровођење законских реформи;
  • § повећање јавно-приватног партнерства;
  • § увођење концепта чистије производње;
  • унапређење енергетске ефикасностии рационално коришћењесировина.

Претње

  • § растући степен нетолеранције и друштвене подељености;
  • § пораст незапослености, сиромаштво, задуженост и успорен привредни развој;
  • § заостајање за регионом услед нерешених политичких питања;
  • § могућности нове изолације земље (отворене или прикривене);
  • § нерешена питања борбе против корупције и организованог криминала;
  • § неповољни демографски трендови;
  • § могуће одсуство политичке воље за спровођење законских реформи;
  • § недовољна информисаност јавности и недовољно развијена јавна свест;
  • § принцип „не у мом дворишту“;
  • § недостатак инвестиција за изградњу инфраструктуре;
  • § покретање индустријске производње застарелим технологијама (стварање «раја за загађиваче»);
  • растући ниво саобраћаја уз коришћење горива лошег квалитета.