8.7. Образовање за одрживи развој

Знање, које стоји у основи економије и друштва знања стварају људи који су својим образовањем оспособљени за то да креативно и критички мисле, решавају проблеме и међусобно сарађују и који ће бити способни да генеришу нову економију и одрживи друштвени систем. Нови економски систем и савремена структура привредних фактора подразумевају образоване људе који брзо уче и мењају сопствене способности у складу са технолошким развојем и глобалним трендовима развоја.

Овако повећани захтеви од људских ресурса траже темељне реформе у образовању данашње Србије, које заостаје за стандардима Европе, али и за непосредним потребама садашње српске привреде. Издвајање за потребе образовања у Србији 2006. године износило је 3,5% БДП, док се у земљама OECD препоручује 6%.

Образовна политика у Србији није довољно јасно усмерена на стварање људских ресурса. Систем образовања није довољно ефикасан, не обухвата сву децу и омладину и не ствара довољно квалитетне исходе ни на једном нивоу. Резултати основног образовања, мерени кроз језичку, математичку и научну писменост далеко су испод европског просека.

Образовна структура становништва је веома неповољна, с обзиром да више од једне петине становништва старијег од 15 године нема потпуно основно образовање, а скоро половина становништва нема (школско) занимање. Један од основни циљева одрживог развоја Србије треба да буде смањење популације без занимања.

Однос између општег и стручног образовања у средњим школама веома је неповољан на штету општег, тако да је потребно повећати учешће општег образовања са 26% бар на 40%. При томе је број ученика обухваћених четворогодишњим средњим образовањем чак и већи од тренутних потребе друштва. Међутим, огроман је и неодржив број понављања разреда у средњим, па и основним школама Србије. Многи неуспешни ученици средњих школа појављују се касније на тржишту рада као неквалификовани радници. Свака 13. генерација младих људи (у просеку) из система школовања излази без квалификација.

У систему високог образовања у Србији релативно је велики број младих људи који студирају или су прошли кроз одређену фазу када су били студенти. Међутим, веома мали и недовољан број (8-10% од укупно уписаних) завршавају студије у временском року који се може сматрати корисним и прихватљивим за друштво. Број студената који понављају I годину студија је близу 30%.

Највећи проблеми актуелног (неодрживог) образовног система у Србији су недовољна ефикасност и ефективност образовања, низак образовни ниво становништва, као и ригидност постојећег (застарелог) система школовања. То за последицу има низак општи образовни ниво, велики одлив школованог кадра у иностранство, велики проценат испадања из школског система (drop out) на свим нивоима образовања, недостатак стандарда за очување квалитета, недостатак одређених вештина, неопходних у образованом процесу, како код наставника, тако и код ђака/студената.

Образовање за одржив развој Србије мора да задовољи следеће циљеве: да ојача базична и примењена знања, као претпоставку флексибилности на тржишту рада, да осигура доступност квалитетног образовања за све, да ојача рано образовање и развије систем перманентног образовања, као и да кроз промене образовног система обезбеди комплементарност теоријских и практичних знања, односно широке компетенције образованих људи у складу са променама у технологији и променама економског амбијента.

Ради успостављања одрживог начина образовања, Србија мора да повећа улагање у образовање најмање на 6% БДП, да усклади образовни систем у са потребама тржишта рада и реформи, са једне стране, али и са потребама будућих генерација, заснованих на новим технологијама и начину комуникације, као и да сам систем образовања учини ефикаснијим.

Непосредни задаци односе се на промену система финансирања, изједначавање приватног и јавног система образовања, модернизацију образовних програма, увођење система осигурања квалитета, стварање модерних кардова који ће радити у образовању, успостављању социјалног партнерства за образовање, као и спровођењу процеса лиценцирања, сертификације и акредитације. У том смислу препоручује се одрживо образовање у Србији које ће бити:

• § конкурентно у складу са научним, привредним и технолошким потенцијалима Србије;
• § доступно свима, а нарочито деци и припадницима социјално осетљивих друштвених група;
• § флексибилно и у складу са потребама тржишта рада;
• § довољно атрактивно и у складу са друштвено-економским променама;
• § укључено у европски систем образовања;
• § модерно финансирано, на бази модела европског система финансирања;
• § засновано на систему модерног управљања, сертификације, лиценцирања и акредитације.