Пројекат израде Стратегије одрживог развоја Републике Србије инициран је као директан одговор на Светски самит о одрживом развоју на предлог амбасадора Краљевине Шведске у Београду. Реализација пројекта започета је у јулу 2005. године кроз сарадњу Кабинета потпредседника Владе Републике Србије, Програма за развој Уједињених нација (UNDP) и Шведске агенције за међународну сарадњу (Сида), са основним циљем да кроз широк партиципативни процес произведе Стратегију одрживог развоја Републике Србије као свеобухватни стратегијски развојни документ Владе, заснован на постојећем стратегијском оквиру Владе.
У току израде Стратегије примењени методолошки поступак приказан је и верификован у круговима стручне међународне јавности.
Сагласно међународној пракси израда Стратегије се одвијала кроз партиципативни процес, уз ангажовање великог броја заинтересованих страна у српском друштву. Другим речима, потврђујући досадашња сазнања о концепту одрживог развоја као процесу који се заснива на узајамном учењу и повезивању бројних искустава и експертиза у једну синергију усмерену ка унапређењу свих аспеката живота, предвиђена је израда Стратегије одрживог развоја кроз сарадњу и интеракцију бројних релевантних институција и заинтересованих страна српског друштва, уз несумњиву водећу улогу Владе Републике Србије.
Једна од главних одредница при изради Стратегије био је ослонац на академску заједницу, како би се избегла евентуална политизација и везивање успешности израде (и примене) Стратегије за било коју политичку опцију. Успешно руковођење израдом Стратегије захтевало је од самог почетка висок ниво политичког сензибилитета и вештину изналажења опште прихватљивих решења у ситуацијама када су бројне заинтересоване стране имале различите, а често и супротстављене ставове о кључнм сегментима израде Стратегије. Поред тога, било је неопходно обезбедити и континуитет у сложеним друштвено-политичким односима и наметнути израду Стратегије одрживог развоја као једног од приоритета не само актуелне, него и будуће Владе, имајући у виду чињеницу да је одрживи развој дугорочан процес, дужи од мандата било које Владе.
Уводна фаза израде Стратегије подразумевала је, пре свега, упознавање многобројних заинтересованих страна, појединаца и институција, са изворном идејом и концептом Стратегије. Полазна основа при израде Стратегије била је да се уз уважавање постојећих усвојених стратегијских докумената надогради концепт одрживог развоја који синергијски повезује све три компоненте – економску, социјалну и питања животне средине. У том циљу, урађена је анализа постојећих секторских и међусекторских стратегија која је дала смернице о даљем току примене пројекта. Уследила су још два Радна документа: повезаност економског развоја и заштите животне средине и везе између животне средине и одређених социјалних питања.
Формиране су три радне групе (три стуба пројекта, који одговарају компонентама одрживог развоја - економија заснована на знању, социјална питања и животна средина) од представника релевантних институција, а на основу позива за учешће у изради Стратегије којег је упутио Кабинет потпредседника Владе. Поред осталих, позив за учешће у изради Стратегије упућен је и свим невладиним организацијама, међу којима је, у сарадњи са највећим мрежама невладиних организација, одабрана група од девет организација најактивнијих у областима одрживог развоја за сарадњу на изради Стратегије.
Израда Стратегије почела је одржавањем Националне конференције о одрживом развоју, марта 2006. године, са задатком да се путем учешћа јавности и консултација са заинтересованим странама и институцијама креира визија Србије 2017. године и прецизирају приоритетне теме појединачних стубова Стратегије. Конференцији је присуствовало 130 учесника – представника бројних институција Владе, академске заједнице, пословног света и невладиног сектора. Заједничким радом и разменом идеја, искустава и сазнања, утврђени су кључни национални приоритети и принципи на којима се заснива Стратегија одрживог развоја.
Свака Радна група анализирала је полазно стање за остварење одрживог развоја за сваку од приоритетних тема, идентификовала кључне проблеме и дефинисала жељено стање. Истовремено Радне групе су свој допринос дале усмеравању приоритета и дефинисању стратешких циљева одрживог развоја, као и начина и и инструмената потребних за пружање подршке остварењу циљева. Посебна пажња посвећена је потребном институционалном оквиру за спровођење Стратегије. Финансијски план који је урађен за примену Стратегије указује на оквирну количину средстава неопходних за примену приоритетних мера које проистичу из Стратегије. Тиме ће се омогућити дугорочно планирање постављених активности у буџету Србије и обезбедити основа за добијање кредита или донаторске активности убудуће. Детаљни акциони план за спровођење Стратегије ће усмерити активности и мере за достизање утврђених циљева.
У припреми тематских целина за израду Стратегије учествовао је велики број стручњака, чије су специјалности одговарале прецизираним темама. Партиципативни и интерактивни процес, односно учешће великог броја заинтересованих страна, јавности и представника државне управе, био је један од кључних изазова у току израде Стратегије. Неопходно је било изградити осећај власништва, односно припадности Стратегији која је настала на основу учешћа великог броја заинтересованих страна: стручњака, представника институција, релевантних министарстава, цивилног друштва, општина, приватног сектора, невладиних организација итд. Радне групе су у периоду од септембра 2006. до фебруара 2007. године одржале више групних састанака ради утврђивања Елемената за израду Стратегије и дефинисања сценарија, како би се обезбедила платформа за шири партиципативни процес.
Како је већ наведено, политичка подршка овом процесу је била неопходна јер је Влада носилац промена и развоја земље. Новоизабрана Влада, односно Кабинет потпредседника, наставиo је маја 2007. године сарадњу са UNDP и Сида-ом на комплетирању Елемената за Стратегију одрживог развоја. Политичким вођством процеса из Кабинета потпредседника Владе процес је, након потврђивања националних приоритета, довео до израде првог нацрта Стратегије, чиме је била започета јавна дискусија у великом броју градова Србије. Процес је допринео изградњи конзензуса о основној визији и приоритетима будућег развоја у Републици Србији.
Овим чином Србија је доспела на праг испуњења једног од важних услова за придруживање Европској унији. Не треба, међутим, заборавити да је одрживи развој дугорочан и континуални процес и да само стално праћење спровођења Стратегије и њене правовремене ревизије воде сигурном успеху и напретку.
Нема коментара:
Постави коментар