субота, септембар 29, 2007

Јавна расправа о Стратегији одрживог развоја Републике Србије

Дана 28.9.2007.г. почела је јавна расправа поводом нацрта документа Стратегије одрживог развоја Републике Србије који је израђен у партнерству Владе Републике Србије, Програма Уједињених нација за развој (UNDP), и Шведске агенција за међународну развојну сарадњу (SIDA).

Званични сајт јавне расправе је http://www.odrzivi-razvoj.sr.gov.yu/. Слоган јавне расправе је ОДРЖИВО НАПРЕД.

Заштитни знак јавне расправе је следећи:


У оквиру својих активности, као члан ширег састава радних група за израду Стратегије, у јавну расправу се укључио и Европски покрет у Смедеревској Паланци покретањем блога у вези наведене теме. На овом блогу Стратегија одрживог развоја Републике Србије је декомпонована на више блог порука ради лакшег коментарисања.

Прикључите се овој значајној јавној расправи.
Садржај документа "Стратегија одрживог развоја Републике Србије" у форми блог порука је следећи:

Прилажемо и неколико корисних линкова који ће вам помоћи да квалитетније припремите своје коментаре:

Корисни документи:

3 коментара:

Анониман је рекао...

Zahvaljujem vam se na vašem naporu da omogućite komentarisanje u jednoj formi koja je pogodna kako za davanje sugestija na ceo dokument tako i na pojedine delove. Svakako ću se uključiti u javnu raspravu pošto imam određenih primedbi i sugestija.

Анониман је рекао...

Interesntan vam je pristup u promociji događaja. Izgleda da ce cela Srbija znati da se diskutovalo o održivom ‎razvoju Republike Srbije u Smederevskoj Palanci. Nisam siguran kakav će vam biti odziv ali bilo bi dobro da bude dobar ‎jer ima o čemu da se priča. Diskusije koje su stigle i javno publikovane su interesantne, posebno o SWOT analizi. ‎
Pogledao sam strategiju i u svetlu komentara u vezi SWOT analize naišao sam na niz interesantnih stvari.‎
‎1. Nije jasno određenje sistema za koji se radi Strategija održivog razvoja. Ako je posmatrani sistem Republika ‎Srbija saglasno Ustavu Republike Srbije bilo je bitno konstatovati unutrašnju karakteristiku sistema a to je da postoje dva ‎podsistema: jedan pod jurisdikcijom UN (teritorija AP Kosovo) a drugi, ostali deo teritorije Srbije. ‎
‎2. Koliko vidim prema mestima gde će se prezentacija održati nekako je zaobiđena centralna Srbija odnosno ‎Šumadija. Takođe je zaobiđena cela teritorija AP Kosovo i Metohija. S druge strane nesrazmerno veliki deo prezentacije ‎je na teritoriji AP Vojvodina kao da se želela poslati jasna poruka o teritorijalnom ustrojstvu Srbije koje je sa stanovišta ‎organizatora poželjno. ‎
‎3. Komentari vezani za ciljeve su isto tako interesantni pa bih samo napomenuo da jedan od bitnih ciljeva iz ‎platforme Vlade Republike Srbije, a to je očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije, nije naveden.‎
‎4. U vezi rečenog spoljnje okruženje nije uopšte korektno analizirano jer je Srbija okružena zemljama članicama EU ‎i zemljama koje to nisu a koje imaju tu težnju. Takođe neke zemlje se zalažu za cepanje Srbije a druge ne. Posebna je ‎priča odnos velikih sila prema Srbiji gde imamo s jedne strane da su SAD posvećene cepanju Srbije jer im se tako hoće ‎dok s druge strane imamo Rusiju koja ima puno razumevanja za poziciju Srbije. Ovakva pozicija velikih sila ima direktne ‎implikacije na Strategiju održivog razvoja Srbije u mnogim aspektima. U Strategiji (ako se taj dokument može tako ‎nazvati) ni reči o ovome.‎

Ne videh akcioni plan ali on bi bio sigurno posebna priča jer na bazi ovako formulisane Strategije ne može da se ‎napravi smisleni akcioni plan a o monitoringu i evaluaciji ne može biti ni reči.‎
Posebno upada u oči prioritet u vezi članstva u EU. Ako je to prioritet (koji realno ne zavisi u velikoj meri od nas ‎građana Srbije) onda se postavlja pitanje da li je priscu ovog dokumenta bio od značaja boljitak građana Srbije ili samo ‎puko članstvo (zadovoljenja normi koje se očekuju i koje su potrebne za članstvo) koje bez sadržaja nema nikakvog ‎smisla. ‎
Sve u svemu nema mnogo razloga za zadovoljstvo Strategijom, odnosno treba je radikalno preraditi.
Ovakav ‎dokument koji treba da bude, kako neko reče, krovni mora da bude urađen sa mnogo dubljim razumevanjem trenutnog ‎stanja u kome se Srbija nalazi i koje je izostalo i sa mnogo boljim modelom prelaska iz jednog stanja u drugo. Ovde to ‎ne videh. Ono što sam video je spisak lepih želja, priča koja je ispričana da se popuni prostor, lopatom nabacanih ‎podataka bez veće upotrebne vrednosti, itd. ‎
Da ne bude zabune to me ne čudi previše jer i neke druge «strategije» su slične ali ipak je ovo dokument koji će ‎opredeljivati život građana Srbije u dužem vremenskom periodu. Razumem i uslovljavanje sa strane da se takav ‎dokument donese ali mi nije jasno da se nedovoljno vodilo računa o detaljima koji kvalitet strateškog dokumenta znače. ‎Strategija održivog razvoja je doktirnarni dokument u domenu sveukupnog razvoja društva i kao takav je trebao da bude ‎i urađen. Valjda će i javna rasprava pokazati manjkavosti u ovom dokumentu i da će se signalizirati na vreme da se iste ‎otklone.‎

Анониман је рекао...

Мало сам изненађен да једна не-Београдска организације може да професионално обради ‎јавну расправу коришћењем Интернета и да покаже како треба радити.
Анониман је уочио питање ‎одређења (граница) система а ја бих истакао питање везано за недоследности у анализама ‎и натегнутости приоритета. Мислим да је избором три стуба Стратегије требало ‎артикулисати три приоритета (а видимо да су аутори Стратегије писали нешто друго) али ‎морам да приметим да је структура циљева у оваквим документима сложена. Видим да су ‎писци неких коментара веома стручни (усудио бих се да кажем да су у неким аспектима ‎стручнији од оних који Стратегију написаше и добре новце добише) па ће разумети о чему је ‎реч.‎
Скуп индикатора који је само набројан треба да буде искоришћен за формулисање исказа о ‎циљевима који су SMART.‎
Али авај немамо почетне вредности индикатора тако да било шта да се уради биће добро - ‎кад би смо се шалили јер када не знамо где смо свеједно је куда идемо а то значи да ‎расипамо ресурсе луњајући/лутајући по стазама и богазама одрживог развоја. У таквој ‎ситуацији пре ћемо имати одрживу стагнацију него развој (када се развој посматра целовито ‎а не само на основу раста БДП или БНП које је лако исфорсирати – продати све што се има ‎поготово ресурсе и успут се задужити – као што се са Србијом дешава).‎
Посебно се плашим неких који као једини критеријум успеха виде БДП а не виде и друге ‎карактеристике развојних успеха (који се исказују преко индикатора) којих има подоста. То је ‎исто као када би у кокпиту авиона А380 био само један тастер са једном лампицом са ‎коментаром да је то довољно за безбедан лет на велика растојања. Као што знамо то није ‎случај и у кокпиту било ког авиона имате десетине тастера и лампица а у А380 имате их ‎стотине (мада су неке интегрисане у командни монитор испред пилота). Они који ‎поједностављују ствари као у наведеном примеру су изгледа учествовали у креирању ‎Стратегије. Другим речима ми смо у (одрживим) проблемима.‎