петак, септембар 28, 2007

‎6. ПРИНЦИПИ СТРАТЕГИЈЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА‎

Стратегија одрживог развоја Србије се заснива на глобално прихваћеним принципима који су дефинисани у Декларацији одрживог развоја из Јоханесбурга, Миленијумским циљевима развоја УН и Стратегији одрживог развоја ЕУ. То су:

§ Међугенерацијска солидарност и солидарност унутар генерације. Задовољити потребе садашњих генерација без угрожавања права будућих генерација да задовоље своје потребе. Солидарност унутар генерације постићи демократски усаглашеном расподелом расположивог природног и створеног капитала, на начин који обезбеђује основне људске потребе за све друштвене групе.

§ Отворено и демократско друштво - учешће грађана у одлучивању. Гарантовати грађанска права, обезбедити приступ информацијама и осигурати доступност правде. Развити одговарајуће консултације и учешће грађана у доношењу одлука. Бранити стабилност демократских институција на основама мира, безбедности и слободе.

§ Знање као носилац развоја. Промовисати просперитетну, иновативну, конкурентну и еколошки ефикасну економију засновану на знању, која обезбеђује висок стандард живота и пуну и висококвалитетну запосленост. Промовисати образовање и развијање јавне свести о одрживом развоју.

§ Укљученост у друштвене процесе. Промовисати пуну интеграцију грађана у друштво, подстицати једнаке могућности за свакога, промовисањем основних права, борбом против свих облика дискриминације и смањењем сиромаштва. Разлике и поларизацију међу члановима друштва треба сводити на најмању могућу меру и стално се борити против социјалне искључености и сиромаштва.

§ Интегрисање питања животне средине у остале секторске политике. Промовисати интеграцију економских, социјалних и еколошких приступа и анализа, те подржати коришћење инструмената као што је стратешка процена животне средине. Подстицати социјални дијалог, друштвено-одговорно пословање и јавно-приватно партнерство.

§ Принцип предострожности. Захтевати очување природне равнотеже у околностима када нема поузданих информација о одређеном проблему. Свака активност мора бити планирана и спроведена на начин да проузрокује најмању могућу промену у животној средини. У случају могућих и значајних утицаја на животну средину предузимати превентивне активности.

§ Принцип загађивач/корисник плаћа, укључење трошкова везаних за животну средину у цену производа. Извршити интернализацију трошкова везаних за животну средину, односно укључивање трошкова деградације животне средине у економске трошкове загађивача/корисника, применом принципа загађивач/корисник плаћа. На тај начин се постиже покривање пуне економске цене, у коју улазе трошкови производње, употребе и одлагања производа, у току читавог његовог животног циклуса.

§ Одржива производња и потрошња. Поштовати билансе природних ресурса и обезбедити висок ниво заштите и побољшања квалитета животне средине. Смањити загађење животне средине и промовисати одрживу потрошњу и производњу, тако да економски раст не узрокује пропорционални пораст деградације животне средине.

1 коментар:

Анониман је рекао...

Umesto komentara citiraću neke karakteristike strategija održivog razvoja (citirani tekst je iz 2000.g. ali je aktuelan i danas "Strategies for sustainable development in the thicket of national planning processes"):
Goal Stocktaking and long-term forecasting; long-term goal formulation; national, strategic development planning in accordance with the principles of sustainable development; policy coherence; institutional reforms; social mobilization; capacity development; abatement of the proliferation problem; orientation for donor community.
Strengths Holistic, cross-sectoral, long-term, process-oriented new planning type; framework creating coherence for long-term economic, social and environmental planning; stress on process, ownership and social mobilization; dialogue orientation; donor role limited to moderation.
Weaknesses Unclear planning and analysis tools beyond the environmental sector; unclear scoping; little implementation orientation; high demands upon capacity and pluralism in developing countries.
Risks Poor implementation; reduction to updating national environmental plans; abandonment of subtargets; low degree of ownership outside of the environmental sector.
Uz svo uvažavanje moram da primetim da su slabosti razvojnog planiranja na nacionalnom nivou po predloženom izuzetno prisutne, usudio bih se da kažem da je to nedopustivo za dokument ovog značaja.
Komponenta rizika je takođe izuzetno visoko prisutna i nema dovoljno dokaza da su preduzete mere da se oni (rizici) umanje.