Данас је у Смедеревској Паланци одржана презентација Стратегије одрживог развоја Републике Србије са јавном дискусијом у Смедеревској Паланци на којој су у уводном делу говорили Јован Протић, менаџер пројекта „Стратегија одрживог развоја Републике Србије“ и тим лидери Петар Ђукић, Дренка Вуковић, и Радмило Пешић. Скуп је испред Општине Смедеревска Паланка поздравио Радослав Цокић, председник Општине Смедеревска Паланка. Модератор презентације и јавне расправе био је Милан Милошевић, председник Европског Покрета у Смедеревској Паланци. После презентација одржана је јавна расправа на којој су учешће узели представници локалне самоуправе, невладиних организација и грађана. Детаљнији извештај са скупа ће бити у следећим порукама а у овој вам прилажемо краћу фото репортажу.
4 коментара:
Па шта је ово. Имамо и видео извештај са скупа. Ви провинцијалци нисте баш за подцењивање. Честитка.
Више волим латиницу али кад већ користите ћирилицу да покажем да и ми из већих градова знамо да је користимо.
Sve je to lepo na papiru. Ali kada se sučite sa stvarnošću biće malo drugačije.
A komentari su interesantni. Pre bi se reklo da treba pisati novu strategiju nego popravljati ovu.
Suviše malo podataka, modela, analiza. Nabacane konstatacije, bez sistema i jasnog formata definisanja iskaza. Sve u svem veoma slabo.
Čudi me da nema više komentara. Pogotovo što mi imamo neke "intelektualce". Gde su junaci/znalci da se pokažu.
Ćutanje je ili znak nezainteresovanosti ili neznanja. A ni jedno ni drugo nije opravdanje.
Predlažem smanjenje plata na univerzitetima u Srbiji zbog: nekompetentnosti, zbog nezaintersovanosti za razvoj zemlje, zbog neznanja, ...
Iz istih razloga predlažem smanjenje plata u ministarstvima, javnim preduzećima, razvojnim ustanovama i kod svih onih koji treba da nešto kažu o održivom razvoju a mudro ćute jer ih to ne interesuje i zbog neznanja da kažu išta suvislo.
O političarima ne vredi trošiti reči jer im je razvoj kost u grlu i svojim (ne)činjenjem pokazuju koliko im je do građana i budućnosti zemlje.
Svi junaci nikom ponikoše i u crnu zemlju pogledaše. A razvoj (pogotovo održivi) je zadnja rupa na svirajci.
Jadna je ta naša intelektualna elita koja nema šta da kaže o ovom dokumentu.
Pa i vi iz Evropskog pokreta u Smederevskoj Palanci delujete bledo ili zbog nemanja para ili zbog krize u kojoj se nalazi NVO sektor u Srbiji (koji je propao da budem precizan). Vidim da imate ideja, znanja ali nemate više aktivnosti. Ako vam je ova aktivnost sve što ste mogli da organizujete onda ste jadni. Mada svaka čast na blogu. To vas vadi u mojim očima jer drugi nemaju ni toliko.
Pozdrav iz inostranstva.
Zaboravih da vas pitam da li imate veze sa Evropskim pokretom u Srbiji? Nekako se ne bavite politikom već ste prilično originalni i koliko vidim uživate ugled kod nekih mojih prijatelja iz Srbije do čijeg mi je mišljenja stalo.
Pozdrav iz inostranstva.
Концепт за учешће у јавној расправи о нацрту стратегије одрживог развоја Републике Србије
Мишљење, предлози и примедбе на текст Нацрта Националне стратегије одрживог развоја Србије за период од 2008.г. до 2017. Израда и примена стратегије одрживог развоја била је потребна још крајем осамдесетих година прошлог века, а данас је она више него потребна јер је њена израда и примена међународна обавеза коју су прихватиле све чланице Уједињених нација укључујући и Србију. Затим, израда и примена Стратегије одрживог развоја је данас истовремено наведена обавеза и наша стварна потреба и један од важнијих услова за чланство у Европској унији.
Да би остварили основне принципе и дугорочни концепт одрживог развоја на глобалном, државном и локалном нивоу потребан је веома одговоран и стручан рад у континуитету на свим нивоима у Србији, а посебно на регионалном и локалном нивоу, уз адекватан ниво контроле спровођења усвојених стратегија одрживог развоја.
У претходних шест година урађен је приличан број стратегија развоја на нивоу Србије и на нивоу општина, односно локалних заједница. Један број урађених и усвојених стратегија развоја није у довољној мери урађен стручно и одговорно јер је приличан број надлежних руководстава (као наручиоца стратегије развоја) прихватио израду стратегије развоја углавном због лакшег приступа донаторским фондовима и прикупљању страначко-политичких поена а не због стварних, животних и безбедносних потреба грађана и државе у целини. То је један од основних разлога због кога највећи број урађених и усвојених стратегија развоја у Србији није у пракси примењен и није дао очекиване економске и остале ефекте а посебно у делу који се односи на привредни опоравак и развој, знатније повећање броја запослених, извоза и животног стандарда грађана. Надам се и потпуно сам убеђен да наведену судбину неће снаћи –доживети Национална стратегија привредног развоја Србије за период 2006-2012. а која је усвојена крајем 2006. и Национална стратегија одрживог развоја Србије за период 2008-2017. а коју данас разматрамо у виду нацрта.
На крају овог уводног дела желим да истакнем посебно задовољство због тога што је Влада Србије дала пуну подршку оживљавању и афирмацији савременог система програмирања и планирања одрживог развоја на свим нивоима у нашој држави а посебно на нивоу локалних заједница и региона као и подршку оперативном планирању развоја и процесу међусобног усклађивања планова развоја и њихове реализације.
На основу одређеног увида у текст нацрта Националне страгеије одрживог развоја Србије за период од 2008. до 2017. дајем следеће сугестије и допуне:
1.Насловну страну предметне стратегије треба допунити и естетски оплеменити јер је то један од првих општих утисака корисника исте и то:
• - Уместо текста главног наслова «Национална стратегија одрживог развоја» треба да стоји текст «Национална стратегија одрживог развоја Србије за период 2008-2017.»
• - У слободном простору горњег дела насловне стране треба ставити грб Републике Србије са текстом «Република Србија»
• У доњем делу слободног простора насловне стране предлажем да ставите фотографије препознатљивих и значајних грађевинских објеката Скупштине Србије и Владе Републике СРбије (у боји).
2.Основни садржај Стратегије одрживог развоја Србије на страни 3 треба допунити и јасније дефинисати један број поглавља и то:
• - пре поглавља под бројем 1 (Увод) треба увести два нова подпоглавља и то: Подпоглавље «Предговор» и подпоглавље «Резиме» предметне стратегије одрживог развоја. Веома је важно увести и обрадити подпоглавље које се односе на «Резиме» стратегије одрживог развоја Србије јер је то подпоглавље углавном намењено највишим руководиоцима домаћих и иностраних институција који немају времена и потребе да читају текст стратешких развојних пројеката у целини на 200 страна. Предметни «Резиме» треба обрадити на 5 до 10 страна текста формата А4. Предлажем да се то обавезно уради и поред тога што знам колико је тешко урадити добар «Резиме» за овакву врсту пројеката – стратегија.
• - Поглавље под редним бројевима 2, 3 и 6 треба да се обраде концизније и да се њихов текст угради у поглавље под бројем 1 (Увод) са посебно истакнутим поднасловом. Према томе, предлажем да се поглавља под редним бројевима 2, 3 и 6 укину само као поглавља.
• - Под новим редним бројем 2 предлажем да се уведе ново и веома важно поглавље под називом «Полазне основе достигнутог степена развоја Србије» или «Дијагноза постојећег стања и оствареног развоја Србије у претходном шестогодишњем периоду». Ово поглавље је веома важно и специфично за остварен развој у наведеном претходном периоду и за пројекције стратегије одрживог развоја Србије у наредном петогодишњем и десетогодишњем периоду. Без реалног сагледавања постојећег стања, достигнутог степена развоја и расположивих ресурса и потенцијала у Србији није могуће успешно дефинисати визију развоја Србије, националне приоритете развоја Србије, стратешке циљеве развоја Србије и укупну стратегију одрживог развоја Србије за наредни период.
• - Под постојећим редним бројем 4 (нови број 3) предлажем да уместо постојећег текста «Визија Србије» буде текст «Визија одрживог развоја Србије» јер је то у складу са главним насловом и садржином стратегије.
• - Под редним бројем 5 (нови број 4) предлажем да уместо наслова постојећег текста назива овог поглавља «Национални приоритети» буде текст «Стратешки циљеви одрживог развоја Србије» јер је то у складу са главним насловом «Стратегија одрживог развоја Србије». Извршити избор оптималног броја стратешких циљева развоја Србије који укључују и националне приоритете развоја Србије.
• - Поглавље под редним бројем 7 (нови број 5) уместо постојећег текста «SWOT анализа» предлажем текст «SWOT анализа стратегије одрживог развоја Србије».
• ** ШАНСЕ: Производња здраве хране за извоз по европским и светским стандардима; освајање нових производа и технологија са вишим степеном обраде за светско тржиште, и др.
• ** СЛАБОСТИ: Недовољно и нерационално коришћење постојећих производних капацитета; недовољно и нерационално коришћење људских-кадровских ресурса а посебно инжењера за привредни развој; извоз пољопривредних производа по нижим ценама уместо финалних производа са вишим степеном обраде и вишим ценама; низак степен конкурентности финалних производа на светском тржишту и др.
• ** ПРЕТЊЕ: Велики одлив искусних стручњака и младих талената у иностранство; велика јавна потрошња а посебно ако је већа од производње; глобалне климатске промене и епидемије међународних размера; бела куга; доминација страначке политике над струком и стваралаштвом, др.
Поглавље под редним бројем 8 (нови број 6) уместо текста «Привреда Србије» предлажем текст «Привреда одрживог развоја Србије» а који је у складу са насловом предметне стратегије развоја. Пошто сам свој радни век провео у привреди нормално је да треба да дам своје мишљење и одређен број предлога.
Једно од најважнијих и најсложенијих поглавља у овој Стратегији одрживог развоја Србије је поглавље «Привреда Србије» а чија се одрживост заснива пре свега на знању. Привреду Србије чини око десет привредних грана а међу њима су најважније и најсложеније производне привредне гране (индустрија, пољопривреда, грађевинарство и др.) са својим економским секторима. Од њиховог степена развијености, опремљености, ефикасности и остварених резултата производње и пословања на домаћем и светском тржишту у највећој мери зависи материјални положај друштвених делатности и непроизводних привредних грана (трговина, угоститељство, банкарство, и др.).
У претходних шест година уложена су велика финансијска средства у развој и веома савремено опремање (техничко) непроизводних привредних грана, друштвено-државних институција (трговине, банке, осигурање, министарства, царина, велики број агенција, полиција, угоститељство (кафићи), општинске управе (мада то још није довољно), уместо да смо један део од тих средстава уложили у привредни опоравак, техничко-технолошки развој производних предузећа, освајање нових и конкурентних финалних производа за светско тржиште, отварање нових радних места за незапослене и др. Да смо наведено остварили и да смо успешно завршили реструктурирање и приватизацију друштвених и државних предузећа у законском року, да смо боље и рационалније користили постојеће ресурсе и потенцијале и да смо више и паметније радили Србија би данас имала знатно већу производњу, већи извоз, већи број запослених, веће стране директне инвестиције, веће зараде запослених, већи друштвени производ, веће пензије и знатно већи животни стандард наших грађана, као врховни стратешки циљ нација и држава у свету, укључујући и Србију.
Пошто не можемо бити задовољни оствареним резултатима привреде Србије а посебно са оствареним резултатима производног дела привреде у претходном шестогодишњем периоду и пошто сам претходно истакао значај одрживог развоја привреде у стратегији одрживог развоја Србије у наредном периоду предлажем да се поглавље под називом «Привреда одрживог развоја Србије» («Привреда Србије») допуни у делу дијагнозе постојећег стања и у развојном делу. Затим, да се текстуални део који је дат на 22 страни допуни и «оплемени» најмање са једном табелом формата А4 и једним графиконом. (страна 17-18).
Наведена табела се односи на приказ 5 до 10 пројекција најважнијих економских показатеља за наредни петогодишњи или десетогодишњи период у апсолутним вредностима по годинама на основу којих ће се израчунати просечне стопе раста у % за наведене периоде. Такве и сличне пројекције економских показатеља привредног развоја Србије (повећање бруто друштевног производа од 6000 $ у 2007.г. на 12000 $ у 2012, повћећање броја запошљених од 2400000 у 2007.г. на 3200000 у 2012, повећање просечних зарада запослених од 350€ у 2007.г. на 720 € у 2012, повећање извоза од ___ у 2007.г. на ____ у 2012, смањење броја незапослених од 900000 у 2007.г. на ____ у 2012, повећање укупних инвестиција од ___ € у 2007.г. на ____ € у 2012, и др.) могу да послуже општинама као једна од добрих полазних основа за израду стратегије одрживог развоја за наредни петогодишњи период јер се очекује да ће све општине у Србији урадити у 2008.г. своје стратегије одрживог развоја за период до 2012. Ако то све Општине не ураде у 2008.г. са великом сигурношћу тврдим да ова национална стратегија одрживог развоја Србије за наведени период неће бити остварена.
Акциони план за спровођење националне стратегије одрживог развоја Србије у периоду од 2008. до 2017.г. је прихватљив, уз одређено усаглашавање са предложеним допунама и попуњавањем рубрика у табелама које се односе на укупне трошкове развојних циљева и изворе њиховог финансирања (страна 1-93).
Ускладити текст «Привреда Србије» (страна 17 до 38) са текстом у акционом плану на страни 8 до 13 јер се стиче утисак да акциони план није урађен на основу првог дела материјала који се односи на стратегију одрживог развоја Србије.
Раденко Станић, дипломирани машински инжењер
У Смедеревској Паланци, 25.10.2007.г.
Скенирани документи као прилог овом тексту могу да се нађу на веб адреси http://groups.google.com/group/radenko-stanic/files
Телефон 026/311-491
Е-пошта: radenko.stanic@gmail.com
Постави коментар